Zakon o rokovima plaćanja važi samo na papiru

Zakon o rokovima plaćanja važi samo na papiru

Tokom 2015. godine, trgovci na veliko i malo ostali su dužni dobavljačima oko 6,4 milijarde evra.

Količina novca koja je na taj način zarobljena, i sve ozbiljnije preti da uguši i to malo zdravih preduzeća, jednaka je petini BDP-a Srbije, odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.

Neizmirene obaveze trgovaca prema proizvođačima nešto su veće i od ukupnog zaduženja građana Srbije koji, prema poslednjim podacima, bankama duguju oko 6,2 milijarde evra.

Prema godišnjem finansijskom izveštaju Agencije za privredne registre, obaveze iz poslovanja trgovine na veliko i malo bile su oko 777,5 milijardi dinara, što je za sedam odsto više nego u 2014. godini. Kako su objasnili, ova stavka u izveštaju obuhvata najvećim delom obaveze prema dobavljačima, te se slobodno može reći da su ovo isključivo dugovanja prema njima. Reč je o kratkoročnim obavezama trgovinskog sektora nastalim, najvećim delom, iz poslovanja u toku prošle godine.

Ali ko su najveći dužnici među njima za sada može samo da se pretpostavlja. U APR-u su “Politici” rekli da nisu u prilici da ih imenuju, niti da iznose pojedinačne podatke.

– Po završetku obrade redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2015. godinu biće objavljeni njihovi pojedinačni izveštaji pa će biti poznato koje kompanije imaju najveće obaveze iz poslovanja u bilansima stanja – kažu u APR-u.

Iako su najveći trgovinski lanci demantovali da ikome išta duguju, predstavnici APR-a ranije su upozorili da je primećeno da upravo velike trgovinske kuće prednjače u nepoštovanju zakonskih rokova isplate dobavljačima i na taj način, zarobljenim novcem, kreditiraju svoje poslovanje. I istraživanje Politike ukazuje da se rokovi isplate od 60 dana poštuju samo na papiru i važe mahom samo za velike distributere bez čije se robe ne može, poput distributera sokova, mlečnih proizvoda, praška, konditora…

Foto:www.novosti.rs

Foto:www.novosti.rs

Prema mišljenju ekonomskog analitičara Saše Đogovića, najveći deo dugovanja povukli su veći trgovinski lanci, i to ne samo iz sektora prehrane, koji imaju jak ucenjivački potencijal i koji očigledno koriste svoje pozicije. Većina njih posluje i u regionu, što ih dodatno ojačava u postavljanju uslova prema proizvođačima koji su u nepovoljnoj poziciji. Zato oni ćute i ponašaju se po principu – daj šta daš, odnosno kad daš.

– Sada već možemo da se zapitamo da li postoji kartelsko povezivanje tih velikih igrača u smislu pregovaranja sa dobavljačima. Dolazak novih trgovaca možda bi mogao da im pomrsi konce, ali videćemo, možda će se i oni uklopiti u naše prilike – rekao je Đogović.

Javna je tajna da u praksi trgovci i dobavljači svoje odnose regulišu klasičnim obligacionim odnosima (ugovorima) kojim, pored ostalog, uređuju i rokove plaćanja robe koji mogu biti kraći ili duži od onih koje je zakon propisao.

Inače, od aprila 2013. na snazi je Zakon o rokovima plaćanja. Opštine i javna preduzeća obavezni su da plaćaju u roku do 45, a privatne firme do 60 dana. Očekivalo se da će ti propisi bar malo skratiti lanac neplaćanja koji godinama opterećuje nacionalnu ekonomiju, ali to se nije dogodilo.

Izvor: GdeInvestirati/Politika/eKapija
Previous Republički geodetski zavod prvi korisnik novog elektronskog servisa Pošte Srbije
Next Španija: Cene nekretnina porasle treći kvartal uzastopno

You might also like

Društvo

Ovo su prosečne plate u regionu i Srbiji

Najveća prosečna plata u prošloj godini na prostoru bivše Jugoslavije isplaćena je u Sloveniji i iznosila je 1.004 evra, dok je najmanja bila u Srbiji – 361 evro.

Društvo

Srpski arheolozi pronašli zlatne i srebrne pločice ispisane magijskim simbolima

U arheološkom nalazištu Viminacijum kod Starog Kostolca pronađene su veoma značajne i jedinstvene pločice od zlatnog i srebrnog lima, ispisane magijskim simbolima, koje potiču iz 4. veka nove ere, rekao

Politika

Imovina na Kosovu i Metohiji registrovana na Republiku Srbiju: Zemljište, preduzeća, infrastruktura…

Na osnovu odluke prištinskih vlasti, sva nepokretna imovina registrovana na ime SFRJ, odnosno Republike Srbije i Autonomne pokrajine Kosovo, registruje se na ime takozvane republike Kosovo kao vlasnika imovine.