Odmrzavanje odnosa Rusije i Turske menja situaciju u Siriji?

Odmrzavanje odnosa Rusije i Turske menja situaciju u Siriji?

Potezi koje vuče Turska, dosadašnji najveći oslonac sirijske opozicije, jedan su od većih zaokreta u petogodišnjem građanskom ratu u Siriji.

Kada je turski predsednik Recep Tayyip Erdogan, na zahtev Moskve uputio pismo u kojem izrazio “žaljenje” zbog prošlogodinjeg obaranja ruskog borbenog aviona na sirijsko-turskoj granici, nagovestio je da Ankara omekšava svoj stav o Siriji, piše Financial Times.

Nakon godina prekinutih savezništva, uništenih trgovinskih veza i porasta militantnih napada u zemlji, Ankaru pritišće osećaj međunarodne izolovanosti, u trenutku kada se bori sa pobunom Kurda i ISIL-om. Sporazum o pomirenju sa Izraelom potpisan početkom nedelje bio je još jedan znak da Turska želi da obnovi narušene međunarodne veze.

Kako prenosi ruska novinska agencija RIA, turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu je nakon sastanka sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim rekao da Ankara i Moskva trebaju zajedno raditi na pronalaženju političkog rešenja za Siriju.

Međutim, šefovi diplomatija su oprezni po pitanju brze promene odnosa Turske i Rusije, dve sile koje su u kontinuitetu najviše prisutne u sirijskom krvoproliću.

Turska je, otvarajući svoju južnu granicu, bila žila kucavica za sirijske pobunjenike koji se bore protiv režima Bashara al Assada. S druge strane, Rusija je svojim vazdušnim udarima odigrala jednako važnu ulogu u podršci sirijskom predsedniku, napominje list .

Želje Turske za bližim vezama verovatno će dobiti na zamahu nakon samoubilačkog napada na međunarodni aerodrom u Istanbulu u kojem su poginule 43 osobe. Turski zvaničnici za napad optužuju ISIL, militantnu grupu naraslu iz sirijskog haosa, kojoj porozna turska granica omogućava nesmetano širenje.

Mediji naklonjeni turskoj vladi već pripremaju teren za buduće promene. “Smrtonosni teror u zemlji primorava Ankaru da izmeni prioritete i napusti svoju politiku prema Siriji, koja se, uostalom, uglavnom zasnivala na humanitarnoj pomoći” piše Merve Oruca  u  “Daily Sabahu”.

Turska će “suziti svoje ciljeve u Siriji”, kaže Aaron Stein iz Atlantskog saveta u Vašingtonu i dodaje da će turski prioriteti biti obuzdavanje Kurda i slabljenje ISIS-a, a za to bi joj mogla zatrebati podrške Rusije. U zamenu Ankara bi morala odustati od zahteva za promenu režima u Siriji.

Ruski zvaničnici tvrde da Moskva nije vezana za Bashara al Assada, već joj je prvenstveni interes očuvanje celovitosti države i borba protiv terorizma. Moskva je frustrirana Assadom, i nemogućnošću njegovih snaga da u poslednjih nekoliko meseci zauzmu teritoriju, iako imaju rusku vazdušnu podršku.

Turska je naprotiv, besna na Vašington, svog NATO saveznika koji u borbi protiv ISIL-a blisko sarađuje sa sirijskim Kurdima, a oni su usko vezani sa turskom zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana (PKK).

Kurdi, najveća etnička grupa u svetu bez sopstvene države, žive na teritoriji Turske, Sirije, Irana i Iraka. Sve ove zemlje strahuju da bi proglašena kurdska autonomija u Siriji mogla potaknuti druge secesionističke pokrete.

Kako navodi Financial Times, pre nego što je počela javna diplomatska aktivnost, Turska je povukla nekoliko poteza u tajnosti. Diplomatski izvori “Financial Timesa“ navode da Ankara već razmatra kurdsko pitanje sa sirijskim režimom preko privatnog kanala komunikacije — Alžira.

Pored toga, po izvorima bliskim sirijskoj opoziciji, Ankara je u prošlu nedelju organizovala sastanak ruskih predstavnika i članova sirijske opozicije.

Međutim, teško da će doći do naglih zaokreta, a neki zvaničnici smatraju da će se Turska i Rusija fokusirati prvenstveno na ekonomska pitanja.

Ovaj kontradiktoran položaj nije ništa neobično, konstatuje list. Mnoge od konkurentskih strana sirijskog rata, održavaju ekonomske veze. Rusija neguje ekonomske odnose sa Saudijskom Arabijom, drugim velikim pokroviteljem sirijske opozicije, dok Ankara i Teheran održavaju tihe trgovinske odnose iako su na suprotnim stranama sirijskog građanskog rata.

Mišljenja zvaničnika sirijske opozicije po pitanju otopljavanja rusko-turskih odnosa kreću se od tvrdnji da obnovljene veze neće ugroziti interese opozicije do uverenja da ih se Turska, zbog svog strateškog interesa, neće sasvim odreći.

Biće kompromisa i ustupaka u vezi sa Kurdima i pobunjenicima. Ali Turska neće u potpunosti odustati od opozicije, to nije u njihovom interesu“, kaže Ezzedine al-Salameh lider pobunjeničke grupe Fastaqem Kama Umirt.

Neki opozicioni lideri, iznoseći privatno mišljenje, kažu da će islamističke grupe koje je podržavala Turska biti najteže pogođene. Turska je nedavno smenila funkcionera obaveštajnog odeljenja za Siriju, što je znak udaljavanja od tvrdolinijaša koji odbijaju bilo kakve dogovore sa režimom Bashara al Assada.

Izvor: Financial Times

Previous Vazdušna bezbednost nad Baltikom, jedna od tema sastanka NATO-Rusija
Next Dinar u ponedeljak slabiji 0,1 odsto, kurs 123,37 dinara za jedan evro

You might also like

Tema dana

Istorijska poseta: Američki predsednik na Kubi

Američki predsednik Barack Obama doputovao je u istorijsku posetu Kubi, otvarajući novo poglavlje u odnosima dve zemlje posle višedecenijskog animoziteta između bivših hladnoratovskih protivnika.

Geopolitika

Izrael apeluje na SAD da uloži veto na rezoluciju UN o jevrejskim naseljima

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu apelovao je danas na SAD da iskoriste pravo veta u Savetu bezbednosti UN i blokiraju nacrt rezolucije protiv jevrejskih naselja.

Geopolitika

Sirija: Žestoke borbe za Alepo i Raku, Rusi se vratili na ratište

Ruski vojni avioni uništili su objekte Islamske države za nelegalnu proizvodnju nafte kod mesta Taure u blizini Rake u Siriji, saopštio je ruski Centar za primirje u toj zemlji.