Banke sve više zarađuju na provizijama

Banke sve više zarađuju na provizijama

Banke su smanjile kamate na kredite, ali su zato povećale provizije koje naplaćuju pri odobravanju zajmova. Obrada pozajmice zavisno od iznosa može koštati i do 50.000 dinara.

Neke banke zaračunavaju na primer, za odobrenje gotovinskog ili kredita za refinansiranje naknadu od 1,5 do čak 3,8% od vrednosti zajma, dok druge imaju limit za najniže iznose pozajmica i provizija je minimum 3.000 dinara ma koliko iznosio kredit. Uz to naplaćuju i godišnje održavanje kredita, koje zavisno od visine zajma može da iznosi od 3.800 do 52.000 dinara!

Uz trošak obrade zajma, klijentu banka zaračunava i povlačenje izveštaja iz Kreditnog biroa koje košta 246 dinara,kao i dve menice od po 50 dinara.

Ukoliko građanin želi da koristi na primer, čekove, za svaku izdatu blanketu naplate po pet ili više dinara. Odličnu zaradu imaju i na bankomatima, kada građani ne znajući podižu novac na ovom aparatu druge, a ne svoje matične banke.

Tako je ukupan promet transakcija na bankomatima u Srbiji prošle godine iznosio više od 207 milijardi dinara, dok je prosečan broj transakcija na jednom bankomatu bio veći od 16.000.

Čak 89% od ukupnog broja transakcija je načinjeno debitnim karticama banaka u Srbiji. Većina banaka ima utvrđenu proviziju za podizanje gotovog novca sa bankomata drugih banaka.

Provizije za podizanje gotovine sa bankomata drugih banaka “visa electron” karticom se kreću od 0,25 odsto do tri odsto, dina debitnom karticom u rasponu od jedan odsto do dva odsto, dok su za “maestro” kartice provizije od 0,3 odsto do tri odsto. Realni troškovi koji nastaju pri podizanju novca sa bankomata mogu biti mnogo veći, ukoliko se podižu manji iznosi.

Na primer, ukoliko se podiže 2.000 dinara “viza elektron” karticom iznos naknade se kreće od 50 do čak 150 dinara (što predstavlja 7,5 odsto od podignutog iznosa), dok će za isti iznos podignut “dina” debitnom karticom građani će morati da plate od 20 do 100 dinara u zavisnosti od banke na čijem bankomatu podižete gotovinu, a troškovi podizanja 2.000 dinara “maestro” karticom sa bankomata drugih banaka se kreće od 60 do 150 dinara.

Za građane koji podižu gotovinu sa kreditnih kartica, provizije se kreću od tri do šest odsto. Tako, za iznos od 10.000 dinara provizija može da bude i 600 dinara.

foto: dijaspora.tv

foto: dijaspora.tv

RAČUNI

Za građane koji plaćaju mesečne račune kod banaka provizija je od 45 do 150 dinara. Zbog toga se većini koji imaju računare preporučuje da to čine elektronski, jer mesečno mogu da uštede i do 400 dinara.

Razlog za ovo su minimalni iznosi transakcija koje su banke propisale, a koji se kreću od 45 do 150 dinara za “visa electron” kartice, od 20 do 100 dinara za “dina” debitne kartice, odnosno od 60 do 150 dinara za “maestro” kartice.

Izvor: GdeInvestirati/Novosti
Previous Svetske berze: Argentina i Rusija ostavile sva ostala tržišta u svetu daleko iza sebe
Next Direktor EPS-a: Neće biti otpuštanja radnika

You might also like

Prehrambena industrija 0 Comments

Heineken planira da uloži 15 miliona evra u Zaječarsku pivaru

Kompanija Heineken Srbija saopštila je da u naredne dve godine planira da uloži 15 miliona evra, u Zaječarsku pivaru.

Kompanije 0 Comments

Tender za Galeniku produžen do 27. jula

Rok za podnošenje prijava za učešće na tenderu za kupovinu 25 odsto kapitala farmaceutske kompanije Galenika iz Beograda danas je ponovo produžen do 27. jula.

Prehrambena industrija 0 Comments

Fabrika ulja Gea opet ponuđena na prodaju

Konzorcijum akcionara Fabrike ulja Gea iz slovenske Bistrice ponovo je ponudio na prodaju više od 60 odsto akcija ove kompanije.  

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply