John Hardy: Brexit samo zagrevanje za potrese na svetskim tržištima

John Hardy: Brexit samo zagrevanje za potrese na svetskim tržištima

Brexit glasno ukazuje na političke rizike i opasnost da centralne banke gube kontrolu. O dalekosežnim posledicama britanskog referenduma piše u komentaru za Gdeinvestirati  direktor sektora Strategije na deviznom tržištu u Saxo Banci John Hardy.

Velika Britanija je glasala snažno u korist napuštanja EU, što je šok na tržištu koji je pojačan time što je tržište naginjalo čvrsto u očekivanjima ka opciji ”ostanak” u danima koji su prethodili ishodu Brexit-a. Posledični potresi u kretanju kursa funte su bili veći nego u najintenzivnijijoj fazi globalne finansijske krize ili ”Crne srede” iz 1992. godine, kada je funta odvojena od evropskog valutnog mehanizma.

Većina zapažanja o značenju Brexit glasanja liče na indijsku priču o slepim ljudima i slonu.

Foto: caroline-smith.com

Foto: caroline-smith.com

U toj priči jedan broj slepih ljudi posegao je za slonom i osetio različite delove slona, svaki iznoseći skroz drugačiju priču o prirodi stvari koju su mogli da osete svojim rukama, što je dovelo do burne rasprave o prirodi onoga što dodiruju. Tako je i sa komentarisanjem Brexit-a, koji neki posmatrači predstavljaju kao ksenofobičnu reakciju na imigracionu politiku i nedavne terorističke napade. Drugi ukazuju na teret regulacije koju nameće ”dadilju” EU i cene transfernih plaćanja prema EU.

Blagodet za moćne elite

Ali EU sama po sebi nije problem. Zapravo, problem su državna politika i politika centralnih banaka i beskrajan pritisak da se vrši politika odlaganja i pretvaranja kao izlaz iz svake krize.

“Uporedo sa napretkom globalizacije, udeo radnika u kolaču se smanjio.”

Foto: freepik.com

Foto: freepik.com

Ove politike su nas ubrzano dovele do trenutnog podzemlja kvantitativnog popuštanja i nultih, a sada čak i negativnih, stopa, politike koje su bile nezamislive pre 10 godina. Podmukli napredak kvantitativnog popuštanja i nultih i negativnih kamatnih stopa su blagodet za već moćne elite jer je tržište kapitala procvetalo sa nultom cenom novca za one sa dobrim kreditnim rejtingom. Ali uporedo sa napretkom globalizacije, udeo radnika u kolaču se smanjio, a veoma pogrešna procena vrednosti novca je ostavila poslovno okruženje da se muči sa neproduktivnim kompanijama i neproduktivnim ponašanjem – kao što je pojava da visoko profitabilne kompanije pozajmljuju sa gotovo nultim troškovima kako bi otkupile svoje akcije i obogatile akcionare.

Status kvo

Brexit je bio samo izuzetna prilika za glasače u Velikoj Britaniji da izraze popularno neslaganje sa “trenutnim silama” – da kažu ”Ne”, ne samo da Cameronu ili EU, već celokupnoj postojećoj paradigmi.

Foto: Nigel Farage, vođa nezavisne partije u UK, todayonline.com

Foto: Nigel Farage, vođa nezavisne partije u UK, todayonline.com

I jedna od upečatljivih stvari u vezi sa Brexit-om je neuspeh pristrasnosti prema statusu kvo – veoma jakoj tendenciji koja ponašanje radije usmerava prema poznatom, bez obzira koliko je ono bedno, u odnosu na nepoznato. Uoči referenduma, nije bilo jasne vizije kako će Velika Britanija izgledati nakon Brexit-a i jasno je da će glasanje verovatno dovesti Veliku Britaniju do gubitka Škotske, a možda i više od toga. Uoči glasanja, mnogi su ukazivali na nedavni referendum o nezavisnosti u Škotskoj i referendum u Kvebeku iz 1995. godine o nezavisnosti od Kanade kao na primere, jer je u oba slučaja konačno glasanje zabeležilo značajan skok u korist statusa kvo na dan glasanja u odnosu na prethodne ankete. Činjenica da je tako mnogo ljudi u Velikoj Britaniji bilo spremno da ”skoči u nepoznato” ukazuje na nagoveštaje revolucije, dok je status kvo ”dobio nogu”.

Japanska verzija Brexita?

Tržišta valuta će verovatno ostati nestabilna jer signali centralne banke nisu ono što su nekad bili.

Brexit glasno ukazuje na izglede za devizna i sva finansijska tržišta na dva fronta: političke rizike i opasnost da centralne banke gube kontrolu. Dokaz za ovo poslednje je već bio sasvim jasan ove godine jačanjem jena, uprkos enormnom kvantitativnom popuštanju od strane Banke Japana. Sada se Japan ubrzano bliži tački nagiba u kojoj tvorci politike smatraju da treba da napuste nedavne dogovore i ponovo devalviraju jen. Da li bi to pokrenulo japansku verziju Brexit-a? Kako bi to izgledalo? Kao narodno odbijanje pokušaja Banke Japana i Vlade da devalviraju valutu i kao kriza suverenog duga?

Zagrevanje za globalnu revoluciju

Na drugim prostorima, opšti obrisi sila koje su dovele do Brexita u Velikoj Britaniji su očigledni i u američkim predsedničkim izborima, gde Trump ličnim primerom zastupa odbacivanje statusa kvo.

Foto: conservativereview.com

Foto: conservativereview.com

Brexit pre svega treba da nas nauči da ne verujemo anketama pred izbore 8. novembra. Motivisani revolucionari očigledno glasaju u većem broju nego neangažovani. U 2017. moguća Francuska revolucija čeka na izbore tamo. Tržišta valuta će verovatno ostati nestabilna jer signali centralne banke nisu ono što su nekad bili i dok svi pokušavamo da shvatimo šta sledi. Zaista, pokazaće se da je Brexit zagrevanje za globalnu revoluciju protiv trenutne tržišne i političke paradigme.

Foto:www.tradingfloor.com

Foto:www.tradingfloor.com

Poreklom iz Teksasa, John J. Hardy je završio studije na Univerzitetu u Teksasu u Ostinu sa najvišim ocenama. Na različitim pozicijama u Saxo Bank u FX Strategy i Asset Management sektorima radi od 2002. godine. Trenutno radi kao direktor FX Strategy sektora. Njegovu popularnu i često citiranu kolumnu „FX Update“ prati veliki broj čitalaca, klijenata Saxo Banke, medija i trejdera. Redovan je gost televizijskih emisija na mrežama CNBC, CNBC Arabia i Bloomberg u ulozi komentatora. Pored kolumne koju piše i medijskih pojavljivanja, Džon piše komentare o glavnim valutama, politikama centralnih banaka, makro-ekonomskim trendovima i drugim događajima. John Hardy je dostupan za komentare o deviznim kretanjima i tri glavne imovinske kategorije iz makro perspektive.

Izvor: Gdeinvestirati.com
Previous Kako da trgujete geopolitičkim šokovima
Next Radikalne prognoze: Fed bi mogao srezati kamatne stope

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Vlada Srbije: Minimalna cena rada do 15. septembra

Vlada Republike Srbije poštovaće zakonski rok koji ističe 15. septembra i do tada će utvrditi minimalnu cenu rada, i kroz dijalog sa socijalnim partenrima, raditi na njenom povećanju, saopšteno je

Zašto se kompanije povlače sa Beogradske berze?

Kompanije listirane na Beogradskoj berzi počele su da se povlače. Nakon PKB-a, na povlačenje sa berze odlučile su se AIK banka i Imlek.

Makroekonomija 1Comments

Srbija dobija zajam iz Abu Dabija od milijardu dolara

Skupština Srbija potvrdila je više finansijskih sporazuma i ugovora među kojima je i ugovor o zajmu između Vlade Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply