Gujaničić: Kretanje Euribora zavisiće od posledica Brexita

Gujaničić: Kretanje Euribora zavisiće od posledica Brexita

Izlazak Britanije iz Evropske unije doneo je velike promene na globalnom finansijskom tržištu, a rast euribora zavisiće od dubine posledica, smatraju stručnjaci.

“Ukoliko bude velikih potresa u evrozoni, odnosno ako bude naglo oslabio evro, tek tada se može očekivati nagli zaokret u visini kamata. U suprotnom, Euribor će postepeno nastaviti da raste tek kada se oporavi privreda evro zone i ECB počne primenjivati restriktivniju politiku”, smatra finansijski analitičar Nenad Gujaničić.

Euribor je referentna kamatna stopa na pozajmice u evrima među bankama u sklopu evrozone, i služi kao osnovica za formiranje nominalnih kamatnih stopa na kredite indeksirane u evrima.

Gujaničić smatra da u ovakvim okolnostima uobičajeno dolazi do jačanja valuta koje predstavljaju sigurnije utočište (kao npr. švajcarski franak i jen), dok je jedan od dobitnika i dolar kao valuta na koju potencijalna kriza EU najmanje utiče.

“Kretanje Euribora u budućnosti zavisiće od dubine posledica izlaska Britanije. Ukoliko ovaj događaj bude podstakao čelnike EU da konsoliduju zajednicu, ne bi trebalo očekivati dramatične promene. U suprotnom, svaki nastavak slabljenja EU, samim tim evrozone i evra, vodiće povećanju kamatnih stopa kako bi se sprečilo naglo slabljenje valute. Kao što je poznato, trenutno je na snazi monetarna politika niskih kamata u cilju podsticanja privredne aktivnosti u evrozoni”, kaže Gujaničić.

Krediti u evrima za sada stabilni

Ovaj stručnjak ne veruje da će se situacija sa kreditima bitnije promeniti i da je mala verovatnoća da će dinar ojačati u odnosu na evro.

“Korisnici kredita u evrima trenutno koriste blagodeti niskih kamatnih stopa i ovakva situacija će se zadržati izvesno vreme. Ukoliko bude velikih potresa u evrozoni, odnosno ako bude naglo oslabio evro, tek tada se može očekivati nagli zaokret u visini kamata. U suprotnom, Euribor će postepeno nastaviti da raste tek kada se oporavi privreda evro zone i ECB počne primenjivati restriktivniju politiku”, kaže Gujaničić.

Izvor: Telegraf.rs
Previous Sergey Brin: Silicijumska dolina više nije pravo mesto za pokretanje startupa
Next Martin Knapp: Razmena Srbije i Nemačke dostigla 3,4 milijarde evra

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Akcize pune budžet: 160 milijardi dinara više nego 2011. godine

Samo zahvaljujući akcizama, najviše na gorivo i duvan, u državni budžet će se ove godine sliti više od 271 milijarde dinara, za 17 milijardi više nego prošle godine, a čak

Najvažnije vesti 0 Comments

Za inovativne ideje fond daje 300.000 evra bespovratnih sredstava

Fond za inovacionu delatnost raspisao je poziv za dodelu grantova vrednosti do 300.000 evra. Pored projekata iz IT sektora, do sada su finansirani i mnogi projekti iz drugih oblasti.

Najvažnije vesti 0 Comments

Grad Beograd traži zakupce, najskuplji lokal u centru Zemuna

Gradska uprava Beograda oglasila je javno nadmetanje za davanje u zakup poslovnog prostora. Na licitaciju su ponudili 215 jedinica.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply