Pavle Petrović: Za ozdravljenje finansija, javni dug ispod 60 odsto

Pavle Petrović: Za ozdravljenje finansija, javni dug ispod 60 odsto

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da su lična primanja građana i dalje veća od ekonomske snage privrede i da plate treba držati zamrznute i u 2017. a penzije i tokom 2018. godine.

On je na konferenciji za novinare kazao da su zamrzavanje plata i penzija jedine mere koje mogu da daju dovoljne uštede, naglasivši da racionalizacija broja zaposlenih ne može da bude zamena.

Da bi plate bile na dobrom nivou, a penzije na gornjoj granici održivosti, potrebno je smanjiti ih na osam odsto BDP-a, odnosno 11 odsto BDP-a. On dodaje da je stari cilj da “plate budu na sedam odsto BDP-a preteran”.

Prema njegovim rečima, javne investicije su nedovoljne i moraju da se povećaju za jedan procenat i budu bar četiri odsto BDP-a, jer su one potrebne za privredni rast i najbolja su mera fiskalne politike.

Petrović je naveo i da je u Srbiji kvalitet infrastrukture loš, precizirajući da svi drugi za investicije izdvajaju četiri do pet odsto BDP-a.

Ozdravljenje javnih finansija

Za ozdravljenje javnih finansija u srednjem roku neophodno da učešće deficita budžeta padne na 0,5 odsto BDP-a na kraju 2019, i to smanjuje javni dug za oko 2,5 odsto BDP-a godišnje.

Trenutno, naš ukupni javni dug iznosi 25 milijardi evra, odnosno oko 77 odsto.  Tek kada javni dug padne ispod 60 odsto, kako je naglasio Petrović, moguće je ozdravljenje javnih finansija, a to bi moglo da bude 2025. godine, a za to su potrebne i velike uštede.

Polovina neophodnih ušteda mogla bi da dođe od reformi Poreske uprave i od reforme javnih preduzeća i privatizacije, a ostalo mora da bude ušteda u budžetu i to uglavnom od plata i penzija.

On je podsetio da je u opštoj državi posao napustilo do sada 15.000 ljudi, i to najviše prirodnim odlivom, zbog odlaska u penziju, i da je realno očekivati smanjenje tog broja za još 10 do 15 hiljada i oko 6.000 ljudi na lokalnom nivou.

“Ostalo smanjenje mora da se temelji na ozbiljnim planovima reformi. Naročito su potrebne reforme u zdravstvu i u školstvu, a ulaganja u te oblasti su dugoročni temelji za privredni rast. Ne sme da se ide u racionalizaciju na silu”, rekao je Petrović.

Prema rečima Petrovića, osnovni cilj smanjenja deficita na 0,5 odsto jeste to što se tako smanjuju i ogromna izdavanja za kamate, koja su 3,5 odsto BDP-a, a Srbija je rekorder po plaćanju kamata, 1,2 milijarde evra godišnje.

Pavlović dodaje i da je u poslednjih godinu dana deficit države trajno smanjen za više od milijardu evra, što je dobro, ali naglašava da i dalje ostaju izazovi pored smanjenja deficita i reforma javnih preduzeća i okončanje privatizacije državnih preduzeća.

Izvor: Beta
Previous Aerodrom isplatio međudividendu manjinskim akcionarima
Next Bosch otvara još 500 radnih mesta

You might also like

Makroekonomija

Anketa NBS: Bankari i privrednici prognoziraju inflaciju oko 2 odsto u 2017. godini

Finansijski sektor i privreda očekuju da će stabilnost cena u Srbiji biti očuvana u narednih 12 meseci i u srednjem roku, pokazuju rezultati novembarske ankete Narodne banke Srbije.

Makroekonomija

SAD: Najveći rast lične potrošnje od 2009.

Lična potrošnja u SAD je u septembru skočila po najvećoj stopi u poslednjih osam godina, jer je kupovina motornih vozila porasla u periodu posle dva uragana.

Makroekonomija

Udvostručeno kreditiranje kineskih banaka zabrinulo analitičare

U januaru su kineske banke povećale kreditiranje, uprkos naporima centralne banke da suzbije rizike koji potiču od višegodišnjeg eksplozivnog narastanja duga.