Negativni prinosi u Nemačkoj dokaz iscrpljenosti ECB-a

Negativni prinosi u Nemačkoj dokaz iscrpljenosti ECB-a

Nemačka se ove sedmice pridružila elitnom klubu dužnika koji su sposobni da sakupljaju sredstva deset godina po kamatnoj stopi nižoj od nule. Druge zemlje evrozone, uključujući Francusku, Španiju i Italiju, takođe uživaju 10-godišnje troškove pozajmljivanja na skoro rekordno niskim nivoima. 

Negativne nemačke stope prinosa su do sada najjači signal da Evropska centralna banka nije uspela da oživi atmosferu koja bi vratila ciljanu inflaciju na 2 posto.

Na Bloombergovom grafiku možemo videti kretanje troškova pozajmljivanja od početka 2013:

Foto: Bloomberg

Foto: Bloomberg

Prinos na desetogodišnje nemačke obveznice su pale na rekordne nivoe od minus 0.038 u četvrtak, dva dana nakon što su prvi put ušle u negativno područje. Delimično, zbog toga što su investitori, koji traže sigurno utočište, zabrinuti zbog glasanja Velike Britanije za ostanak u evropskoj uniji koje će se desiti sledeće sedmice. Ali takođe pokazuju širu posle-kreditnu malaksalost.

“Ako bismo tražili jednostavan pokazatelj slomljenosti finansijskog sistema, ovo bi bio jak kandidat”, kazao je direktor kreditne strategije u Deutsche banci Jim Reid. Grubo rečeno, kvantitativno popuštanje se nije dobro pokazalo.

Manje od nule

Stručnjaci se sve više slažu da su opadajući prinosi blisko povezani sa ECB-ovim naporima da reanimira ekonomiju evrozone, piše Bloomberg.

Nakon što je izbacila program otkupa obveznica vredan 80 milijardi evra mesečno, bilans centralne banke se sprema da postigne rekord.

Ali, sada je omiljena mera predsednika ECB-a Mario Draghija za merenje petogodišnje inflacije upravo pala na rekordno niske nivoe od 1.35 posto, daleko ispod ciljanih dva posto.

Foto: Bloomberg

Foto: Bloomberg

Slika pokazuje da se inflacija u evrozoni ne oporavlja, već pogoršava. Potrošačke cene su pale drugi uzastopni mesec u maju. Prosečna godišnja stopa inflacije je u protekle tri godine samo 0,4 posto, što znači da pretnja od deflacije i dalje postoji. A kao što je Draghi i sam primetio, kredibilitet centralne banke zavisi od ispunjavanja njenog mandata.

Nije kao da evropski zvaničnici ne shvataju potrebu za investicijama u infrastrukturu, koje su katalizator bržeg rasta. Predsednik Evropske komisije Jean-Claude Juncker je predstavio program koji se direktno bavi ovim pitanjem. Njegov Evropski fond za strateške investicije je dizajniran tako da obezbedi kapital od 21 milijarde evra, privlačeći takođe i privatne fondove koji bi doprineli ukupnoj investiciji. Ipak, ovaj fond je od početka rada 2014 do sada privukao samo 1,8 milijardi evra.

Vlade evrozone trebaju da dodaju neke fiskalne supermoći ECB-ovim naporima, kao što Draghi traži od njih. Za sada je protraćena sjajna mogućnost da se pozajmljuje jeftin novac i investira u evropski rast. Izuzetno niski troškovi pozajmljivanja dostupni na tržištu državnih obveznica bi trebali da nateraju lidere evrozone da se umešaju i olakšaju teret koji za sada nosi samo ECB.

Izvor: Gdeinvestirati.com
Previous Kako smanjiti potrošnju mobilnog interneta
Next Kompanija Gorenje osvojila nagradu za izuzetnost brenda

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

MMF potvrdio procenu rasta hrvatskog BDP-a u ovoj godini

Hrvatska privreda trebalo bi ove godine da poraste 2,9% i blago uspori u 2018. godini, procenjuje Međunarodni monetarni fond (MMF) u utorak u najnovijim prognozama, poručujući ujedno da je ciklični

Cena zlata na najvišem nivou u mesec dana

Cena zlata je u ponedeljak porasla na najviši nivo u mesec dana, podstaknuta padom vrednosti američkog dolara i globalnih akcija nakon neuspelog pokušaja reforme zdravstvenog sistema u SAD.

Makroekonomija 0 Comments

Crnogorska ekonomija u 2015. ostvarila rast od 3,2 odsto

Crnogorska ekonomija je u prošloj godini ostvarila rast od 3,2 odsto što je povećanje u odnosu na 2014. godinu, pokazuju preliminarni podaci Monstata.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply