Strani brendovi više interesantni srpskim kupcima

Strani brendovi više interesantni srpskim kupcima

Nekoliko desetina poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Srbiji zaštićeno je imenom porekla ili geografskom oznakom na nacionalnom nivou, što bi trebalo da pomogne da se upravo oni lakše pozicioniraju na tržištu.

Međutim, praksa pokazuje da potrošači i dalje više veruju u kvalitet proizvoda s inostranih tržišta. Slična situacija je i u regionu.

Leskovački ajvar, užička pršuta, rtanjski čaj, homoljski med. Srbija ima svoje zaštićene brendove, a i kampanje za kupovinu domaćih proizvoda:

„Kod nas nijedna kampanja kupujmo domaće nije uspela zato što je to stvar našeg mentaliteta. Mi nismo sigurni u naše proizvode, više verujemo drugim proizvodima. Tome doprinose i povremene afere koje se javljaju, sećate se one s aflatoksinom“, kaže Radojka Nikolić, ekonomski novinar.

foto: tomegavax.com

foto: tomegavax.com

Stručnjaci kažu da država ne može ni da dopre do građana, da bi im kupovinu domaćih proizvoda predstavila kao njihov interes, jer nema dovoljno jasnu strategiju brendiranja: „Čini mi se nekako da Srbija nije ni svesna svojih vrednosti da bi mogla da se pozabavi brendiranjem sebe kao države i to je u osnovi našeg problema“, kaže Nataša Pavlović, marketinški ekspert.

I u regionu je slična situacija. BIH nema jasno izgrađen brend, smatra stručnjak za tržišno komuniciranje Haris Mujanović: „Uprkos nekolikim kampanjama, koje su pokušale da podignu svest domaćih potrošača, svest o domaćoj proizvodnji i potrošnji domaćih proizvoda još uvek nije ni blizu na zadovoljavajućem nivou“.

U Srbiji su pojedine namirnice iz regiona ipak u maloj prednosti baš zbog svog geografskog porekla.

Da bi izuzeci postali pravilo, i uspeli da stignu ne samo u korpe potrošača u regionu, nego i u Evropi, potrebno je da se same države rebrendiraju, odnosno poprave imidž koji imaju, slažu se marketinški stručnjaci.

Izvor: GdeInvestirati/rs.n1info.com
Previous Dijaspora most srpskim privrednicima ka svetu
Next Beskontaktno plaćanje računa preko Visa prstena

You might also like

Društvo 0 Comments

Marko Čadež: Zbog nekvalifikovanih radnika gubitak od 3,5 milijarde evra

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da su od 2000. godine, prema nekim procenama, preduzeća u Srbiji potrošila oko 3,5 milijarde evra na obuku nekvalifikovane radne snage.

Transport 0 Comments

Sve češća kupovina automobila na lizing ili na kredit u Srbiji

Na sajmu automobila u Beogradu ponuđena su čak 26 automobila do 10.000 evra.

Najvažnije vesti 0 Comments

Gde štede građani Srbije?

Prema podacima NBS, štednja u bankama je stabilna uprkos niskim kamatnim stopama.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply