Srbija zbog Kine može da profitira

Srbija zbog Kine može da profitira

Budući da Kina zbog svojih projekata dobija sve važniju ulogu na Balkanu, Srbija bi od toga mogla ozbiljno da profitira.

U Trstu su prošle nedelje, kineske i evropske banke postigle dogovor o zajedničkom ulaganju. Zapadni Balkan će od evropskih banaka dobiti kreditnu liniju vrednu milijardu evra i ubuduće će se raditi ovako: Ako Kinezi grade prugu Beograd – Budimpešta, Evropljani su spremni da kreditima podrže lokalne podizvođače, za kupovinu opreme, finansiranje radova i tekuće finansijske potrebe.

“Naša misija je da podržimo izvođače i kompanije iz zemlje u kojoj je projekat. Dakle, bićemo blizu i ponudićemo kreditne linije u okviru puta svile. To znači da, ako su projekti dobri, projekti koji će se izvoditi uz kineske, mi smo spremni da ih kreditiramo”, izjavio je 55 Ignacio Zakoto iz Inteze San Paolo.

Srbija, koja je već izgradila most na Dunavu sa kineskim partnerima, te gradi novi blok u termo-elektrani Kostolac, kao i autoput od Obrenovca do Uba mogla bi da očekuje najviše od evropskih milijardu evra za podršku kineskim projektima.

Foto: bidnessetc.com

Foto: bidnessetc.com

“Ono što jeste bitno jeste da će mala i srednja preduzeća moći da obnove opremu, da kupe novu ili da dobiju novac za neku investiciju. Ročnost će biti od 10 do 15 godina. To koji će projekti moći da se kreditiraju na 15 godina je stvar procene”, objašnjava Draginja Đurić iz Banke Inteza.

Ranije su evropski bankari pokušavali da istisnu kineske investicije. Kada je 2013. Vlada Srbije pregovarala sa kineskom kompanijom Shandong hi speed group o gradnji autoputa na koridoru 11, šef misije Evropske unije u Srbiji Michael Davenport je protestovao. Situacija se promenila od kako su Kinezi uložili veliki novac u same zemlje Zapadne Evrope.

“Kineski novi put svile predstavlja niz odvojenih železnickih, autoputnih i pomorskih koridora, sve sa lukama kao sto je Pirej koji Kinezi nameravaju da potpuno preuzmu. Cilj je da se obezbedi više pravaca za transport kineske robe u Evropu. Smanjuju se rizici okeana i dugo čekanje ispred Sueckog kanala”, smatra Radojka Nikolić iz magazina Biznis.

Izvor: GdeInvestirati/B92
Previous Isplata poslednje rate stare devizne štednje
Next Azijske berze: Stagnacija indeksa, oprezna trgovina

You might also like

Makroekonomija

Brazil: Recesija završena nakon dve godine

Brazilska ekonomija ostvarila je rast za jedan procenat u prva tri meseca 2017. godine, čime je okončana dvogodišnja recesija, najduža u istoriji ove zemlje, saopštili su zvaničnici.

Makroekonomija

Italija uvela jedinstveni porez za bogate strance

Italija je uvela jedinstveni porez za bogate strance kako bi konkurisala sličnim inicijativama u Velikoj Britaniji i Španiji, koje uspešno privlače brojne bogate fudbalere i zabavljače.

Tema dana

Šta za Srbiju znači Carinska unija država Zapadnog Balkana

Carinska unija država Zapadnog Balkana, Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Albanije bila je tema prošlonedeljnog sastanka premijera u Sarajevu u okviru pripremnog sastanka za samiti lidera tih zemalja i