Aleksandar Opsenica: Mračni predmet želja – svoj krov nad glavom (1)

Aleksandar Opsenica: Mračni predmet želja – svoj krov nad glavom (1)

Iz sistema državne i društvene imovine, preko noći se ukazao prazan i nebranjen prostor podređen otimačini, kao sredinom 19. veka na severnoameričkom kontinentu.

 

Foto:www.gdeinvestirati.com

Foto:www.gdeinvestirati.com

 

Autor: dipl. ing. građ. Aleksandar P. Opsenica

Rebec

 

 

Proces tranzicije podrazumeva promene u svim porama života i poslovanja, razmišljanja, ponašanja i očekivanja. On je nepovratan i u Evropi, bar u njenom istočnom delu, nagovešten je i definisan padom Berlinskog zida, novembra 1989.

Foto:www.static.mozzartsport.com

Foto:Pad Berlinskog zida

Na teritorijama EX YU početak tog procesa nije jedinstven. Formirana “patuljasta tržišta” kao nezavisne države  na delovima bivše EX YU, eksplicitno potvrđuju gde je i dokle taj proces stigao. Slovenija je više od 15 godina u EU i deli njenu sudbinu, ove godine u julu Hrvatska će proslaviti drugu godinu članstva. Po mnogim, ali nejedinstvenim i različitim kriterijumima, BiH, Srbija, Crna Gora i Makedonija, idu ka “napred”, pri tome to napred  nije baš unapred. Te ostale teritorije i tržišta bivše EX YU izgleda će podeliti sudbinu drugoligaških i trećeligaških priča, nametnutih tako da se održavaju postojeće krize i problemi, umesto da se rešavaju.

Zbog svega toga će se za duži niz narednih godina inhibirati postojeće iskrene želje i aktivnosti (ako su iskrene) vlada država nastalih na zgarištima SFRJ, a koje još nisu ni blizu ulaska u EU, da hrabrije uzmu sudbinu u svoje ruke, naravno pod teretom i uticajem  globalizacije i odricanja dela suvereniteta da bi postali članovi famozne familije EU.

U kontekstu trajanja procesa tranzicije ovom prilikom predstavljamo jedno tumačenje i viđenje razvoja stanogradnje u Srbiji. Ključ ovog tumačenja je valjana i potvrđena statistika, njen uzorak, baza skupljanja podataka i vremenski period upoređenja tih podataka.

Rešenja osuđena na propast

Promenom vlasti oktobra 2000. Srbija je konačno zakoračila u pravi proces tranzicije. Ta 2000. je granična, jer se njom prekida jedan proces koji ima svoje karakteristike od 1991-2000.  Dalje se nastavlja od 2000. Do 2006. sa drugim karakteristikama, ali u jedinstvenoj vremenskoj celini, kada Srbija konačno stiče odnosno proglašava svoju samostalnost, ali ne svojom voljom. Na terotriji SR Jugoslavije (prvo od 1992-2000 i od 2000. do 2003.), zatim sa Državnom Zajednicom Srbije i Crne Gore (2003-2006), postojala su pravila koja su se menjala i tek sticanjem samostalnosti (od 2006.) Srbija je konačno mogla da se posveti samoj sebi.

 

Foto:www.1850516970.rsc.cdn77.org

Foto:Luis Bunuel/The obscure object of desire

Tokom perioda ratova i sankcija iznedrena su neka čudnovata pravila koja su bila inhibitorna i koja su svim silama branila brže menjanje sistema vrednosti, razmišljanja, očekivanja i ponašanja. U periodu do 2006. birana su rešenja za koje smo svi znali da su kratkoročna i na duže staze osuđena na propast. 

A problem koji se zove “svoj krov nad glavom” nije mogao da čeka uređenje ovih procesa, iza kojih se sakrio problem rešavanja vlasništva i njegovo pismeno i valjano uobličenje. Iz sistema državne i društvene imovine, sistema korišćenja i nefavorizovanja privatnog vlasništva,  gotovo preko noći se ukazao  prazan i nebranjen prostor podređen otimačini, kao sredinom devetnaestog veka na severnoameričkom kontinentu.

 

Foto:www.static.skynetblogs.be

Foto:www.static.skynetblogs.be

Upečatljive su sekvence vestern filmova, kada na jednoj beskonačnoj liniji, čeka nepregledan broj kolonizatora iz celog sveta, ukrcan na poređana zaprežna kola, natovarena najneophodnijom imovinom sa članovima familija, koji u miru i tišini čekaju da “neki sudija opali metak” čiji zvuk podstiče trku unapred i u nepoznato. Pa  ko dokle stigne i do’vati, to je njegovo. Naravno, pre toga, indijanska plemena su počišćena sa lica tih teritorija i sabijena u rezervate, čime je otvoren i stvoren nebranjen prostor da se “stekne” novi životni prostor i prateća nepokretna prirodna imovina, neophodna za preživljanje.

 

Predznaci i činjenice

Na sajtu Nacionalne Korporacije za osiguranje stambenih kredita postoji dosta pristojna i uređena statistika koja nudi na analizu i istraživanje postojeće podatke iz kojih se može valjano steći utisak stanja razvoja stanogradnje. Mogu se videti procesi kretanja cena stambenih kvadrata tj. ove grane privrede u Srbiji. Ali je interesantno da ih možemo tumačiti tek od početka 2007.

Da li to znači da pre toga u Srbiji nije prodat nijedan stan? Da li se uopšte može tumačiti proces razvoja stangradnje od 1991. do 2000. i od 2000. do 2007., od kada se pojavljuju i postoje podaci DOMex-a?

 

Na predstojećem REBEC-u koji se ove godine održava u hotelu Metropol Palace, od 20-22 juna, predviđeno je da se na jednom od konferencijskih panela diskutuje o aktuelnoj situaciji na tržištu stanogradnje. Biće prokomenatrisano, između ostalog, tržište grada Beograda i grada Novog Sada. Sastav govornika, po formuli dva predstavnika banaka i dva izabrana iskusna developera, treba da ukaže na tendencije koje se očekuju u narednom periodu.

 

Foto:www.novosti.rs

Foto:Pet spratova nadogradnje

Tokom trajanja sankcija, tolerisan je i na neki način favorizovan proces divlje gradnje i samoinicijativnih, ali zakonski neuobličenih rešenja najvažnijeg životnog problema -“rešenja svog krova nad glavom”. U tih desetak godina tokom tog procesa, ali i u poslednjih desetak godina pogotovo, nastali su problemi, bez čijih rešenja se ne može kvalitetnije urediti tržište razvoja stanova u Srbiji, šta god to značilo.

Početkom 90-ih godina prošlog veka, zakonski je odobren otkup društvenih stanova, po sistemu “ko se gde zatekao po bilo kom osnovu mogao je da otkupi stan”. Ovo je urađeno na sve samo ne na tržišni način, kada je država očajnički pokušavala da na bilo koji laganiji način popuni budžet i rastuće potrebe da se servisiraju mnoge stvari.

 

Foto:www.cdn.tf.rs/2015

Foto:Sankcije

Basnoslovno vredan stambeni fond, građen i razvijan skoro 50 godina, rasprodat je budzašto, a nepokretna imovina pod okriljem prava korišćenja preneta na društvene firme, tokom privatizacije bez definisane konverzije, omogućila je gore pomenutu otimačinu. Konverzija, čak ni danas nije ponudila adekvatno i širim potrebama prihvatljivo rešenje, jer konverzija danas nema jedinstven model i cenovnik tj. proceduru. Po sistemu “G6”  u zavisnosti od načina sticanja te imovine, definisana su rešenja konverzije, a ono je vezano za zemljište, a u vezi je sa kvadratima izgrađenim nad tim zemljištem. Bez obzira na njihovu prirodu.

Divlja gradnja i prateća legalizacija, nezaokružen katastar, prebacivanje jurisdikcije sa sudova na notare, nepotpuna rešenja dosadašnjih Zakona o Planiranju i izgradnji, potpirivali su gubitak tempa u procesu uređenja stanogradnje. Stasavale su nove generacije, a povećavao se broj porodica koje jedan životni prostor deli sa tri generacije u isto vreme. Poznata je efektna reklama jedne domaće banke na ovu temu. Samo ta reklama ne nudi lakše i brže rešenje problema.

 

Foto:www.hrvatskiglas-berlin.com

Foto:Osvajanje Amerike

Od 2000 do danas, na tržišnoj sceni Srbije, izređao se veliki broj nazovi investitora u stanogradnji. To su, u prvo vreme do jedno 2005.-2007. bili prvenstveno malobrojni preduzetnici kojima cilj nije bila prevara i prodaja jednog stana po tri četiri puta, već uspostavljanje preduzetničkog profesionalnog duha.

Pekari, limari, frizeri, trgovci, šverceri i mnogi drugi, da se izvinim preostalim nepomenutim specijalizacijama, sagledali su sistemski neuređen prostor i krenuli, kao sa gore pomenute beskonačne linije negde na Divljem zapadu u osvajanje preduzetničkih visina. Nažalost, bilo je jako malo preduzetnika, a veliki broj preduzimača! Ovde treba pomenuti i građevinske izvođačke firme, koje su sa viškom zarađenih para u prvoj polovini prve dekade XXI veka krenule u svoje preduzetničke avature.

Činjenica je da većina građevinskih firmi koje su nastale od 2001. godine, danas ne postoji ili su sabijene na male veličine i na tržištu danas nemaju status kao nekada. Priča se da su podelile sudbinu pridošle svetske investicione krize koja je nastala 2008., kod nas evidentirana od 2009. godine, koja je i do danas, ovako ili onako prisutna.

U ovakvom jednom istorijskom konstekstu i predznaku, nalazi se danas tržište stanogradnje u Srbiji.

Sa druge strane nerešeni imovinsko pravni odnosi, i dalje opterećni denacionalizacijom tamo gde je ona problem, nesprovedenom legalizacijom tamo gde je ona tema, neuređenim i/ili nezavršenim generalnim planovima i sa najvećim problemom, a to je nedovoljan ekonomski potencijal za rešenje stambeng problema, determiniše se aktuelna situacija na tržištu stanogradnje. Jer sve ovo navedeno neminovno utiče na evidentan manjak investiranja u stambenu gradnju i iznalaženje održivog modela pospešivanja izgradnje i prodaje stanova.

U sledećem tekstu pogledajmo šta kaže statistika:

Aleksandar Opsenica: Mračni predmet želja-svoj krov nad glavom (2)

Izvor: Gdeinvestirati
Previous Azijske berze: Berze oslabile, dolar ojačao
Next Aleksandar Opsenica: Mračni predmet želja - svoj krov nad glavom (2)

You might also like

Energetika i naftna industrija 0 Comments

OMV uveo novo gorivo MaxxMotion Super 100plus

Inovativni aditivi sprečavaju stvaranje korozije na delovima motora i  sistemu za gorivo. Postojeće naslage na usisnim ventilima se uspešno uklanjaju  

Kompanije 0 Comments

Kompanija Ubisoft otvorila studio u Beogradu

Ubisoft, jedan od pet najvećih izdavalaca video igara u svetu, otvorio je vrata svog studija u Beogradu danas, gde su predstavljeni najnoviji projekti i budući planovi za srpsko tržište video

Produktna berza: Žetva pšenice uvećala promet za tri i po puta

Ukupni promet robe na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove je nedelje bio za tri i po puta veći u odnosu na prethodnu sedmicu dok je finansijska vrednost trgovane robe

1 Comment

Leave a Reply