Sve više izvozimo u EU

Sve više izvozimo u EU

Podaci o trgovinskoj razmeni Srbije sa Evropskom unijom (EU) za 2015. pokazuju da je pokrivenost uvoza izvozom dostigla istorijski maksimum od 77 odsto i da nastavlja da raste. 

“Srbija i dalje iz EU više uvozi nego što u nju izvozi, ali je za razliku od prve decenije XXI veka, kada je pokrivenost uvoza izvozom iznosila između 45 i 55 odsto, situacija sada i kvantitativno i kvalitativno drugačija”, kaže Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike i član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU.

On kaže da su ranijih godina najzastupljeniji izvozni proizvod Srbije bile sirovine i poljoprivredni proizvodi u najnižem stepenu obrade (metali, pšenica, kukuruz), dok poslednjih godina počinju da dominiraju automobili, auto-delovi i električni aparati.

S druge strane, neophodno je jačati konkurentnost srpske privrede koja i dalje nije dovoljno jaka da izdrži pritisak tržišnih sila koje vladaju u Evropskoj uniji, dodao je Lazarević.

Foto:www.vibilia.rs

Foto:www.vibilia.rs

To, kako je naglasio, jedino može da se promeni ako se proces evropskih integracija shvati kao prilika za dubinske promene u društvu koje uključuju i potpunu transformaciju privrede, ali i drugačiju ulogu države.

Lazarević je podsetio da je Hrvatska imala izvesne probleme ulaskom u Evropsku uniju zbog napuštanja CEFTA sporazuma, dok bi, kako je ocenio, nekim našim preduzećima eventualnu teškoću mogao da predstavlja prestanak važenja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

“Iz tog razloga je od izuzetnog značaja da se već sada, na vreme, a ne u trenutku pristupanja, počne sa pripremama kako bi se maksimizovale velike potencijalne koristi od članstva u EU, a ublažile negativne posledice”, objašnjava Lazarević.

Prema njegovim rečima, članstvo u Evropskoj uniji Srbiji će doneti lakši pristup evropskom tržištu, kao i znatno uvećanje evropske pomoći Srbiji – sa 200 miliona na preko 1,5 milijardi evra godišnje. Međutim, da bi Srbija uopšte mogla da apsorbuje ovu pomoć a privreda da maksimalno iskoristi šansu koju dobija ulaskom na tržište EU, neophodno je da, paralelno sa procesom pregovora o članstvu, država konačno razvije sveobuhvatnu strategiju razvoja koja će definisati i njenu ulogu u privredi u narednih 10 godina.

Ovakva strategija mora biti doneta kroz transparentan i participativan proces, u kojem će pun doprinos dati, pored državnih organa, i asocijacje privrednika, civilni sektor i think tenkovi, sindikati i univerziteti, zaključuje Nebojša Lazarević.

Izvor: GdeInvestirati/Tanjug
Previous Zaboravite S&P 500: Kanadske akcije su spremne da nadmaše ove godine
Next Evropi potrebno 1.3 miliona radnika, plate i do 9.800 evra mesečno

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Rast privrede SAD veći od očekivanog

Privreda Sjedinjenih Država rasla je u prvom tromesečju 2016. po višoj stopi nego što se predviđalo, pokazali su zvanični podaci.

Najvažnije vesti 0 Comments

Srbija: Prosečna novembarska neto plata 45.767 dinara

Prosečna neto zarada isplaćena u Srbiji u novembru 2016. iznosila je 45.767 dinara (372 evra), i nominalno je bila veća za 1,1 odsto, a realno za 1,2 procenta od oktobarske,

Makroekonomija 0 Comments

Izveštaj: ECB će možda morati dodatno olabaviti monetarnu politiku

Ako inflacija ne počne da raste, a vlade ne pronađu načine da reše problem loših bankarskih kredita kako bi pomogle ekonomijama da iskoriste sve prednosti podsticaja Evropske centralne banke, ECB

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply