Sve više izvozimo u EU

Sve više izvozimo u EU

Podaci o trgovinskoj razmeni Srbije sa Evropskom unijom (EU) za 2015. pokazuju da je pokrivenost uvoza izvozom dostigla istorijski maksimum od 77 odsto i da nastavlja da raste. 

“Srbija i dalje iz EU više uvozi nego što u nju izvozi, ali je za razliku od prve decenije XXI veka, kada je pokrivenost uvoza izvozom iznosila između 45 i 55 odsto, situacija sada i kvantitativno i kvalitativno drugačija”, kaže Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike i član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU.

On kaže da su ranijih godina najzastupljeniji izvozni proizvod Srbije bile sirovine i poljoprivredni proizvodi u najnižem stepenu obrade (metali, pšenica, kukuruz), dok poslednjih godina počinju da dominiraju automobili, auto-delovi i električni aparati.

S druge strane, neophodno je jačati konkurentnost srpske privrede koja i dalje nije dovoljno jaka da izdrži pritisak tržišnih sila koje vladaju u Evropskoj uniji, dodao je Lazarević.

Foto:www.vibilia.rs

Foto:www.vibilia.rs

To, kako je naglasio, jedino može da se promeni ako se proces evropskih integracija shvati kao prilika za dubinske promene u društvu koje uključuju i potpunu transformaciju privrede, ali i drugačiju ulogu države.

Lazarević je podsetio da je Hrvatska imala izvesne probleme ulaskom u Evropsku uniju zbog napuštanja CEFTA sporazuma, dok bi, kako je ocenio, nekim našim preduzećima eventualnu teškoću mogao da predstavlja prestanak važenja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

“Iz tog razloga je od izuzetnog značaja da se već sada, na vreme, a ne u trenutku pristupanja, počne sa pripremama kako bi se maksimizovale velike potencijalne koristi od članstva u EU, a ublažile negativne posledice”, objašnjava Lazarević.

Prema njegovim rečima, članstvo u Evropskoj uniji Srbiji će doneti lakši pristup evropskom tržištu, kao i znatno uvećanje evropske pomoći Srbiji – sa 200 miliona na preko 1,5 milijardi evra godišnje. Međutim, da bi Srbija uopšte mogla da apsorbuje ovu pomoć a privreda da maksimalno iskoristi šansu koju dobija ulaskom na tržište EU, neophodno je da, paralelno sa procesom pregovora o članstvu, država konačno razvije sveobuhvatnu strategiju razvoja koja će definisati i njenu ulogu u privredi u narednih 10 godina.

Ovakva strategija mora biti doneta kroz transparentan i participativan proces, u kojem će pun doprinos dati, pored državnih organa, i asocijacje privrednika, civilni sektor i think tenkovi, sindikati i univerziteti, zaključuje Nebojša Lazarević.

Izvor: GdeInvestirati/Tanjug
Previous Zaboravite S&P 500: Kanadske akcije su spremne da nadmaše ove godine
Next Evropi potrebno 1.3 miliona radnika, plate i do 9.800 evra mesečno

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Vojvodina za sedam javnih konkursa ulaže 1,42 milijarde dinara

Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine objavila je u petak, 20. januara 2017. godine, sedam javnih konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata na teritoriji pokrajine, za koje je obezbeđeno ukupno

Makroekonomija 0 Comments

NBS: Devizne rezerve Srbije porasle na 9,8 milijardi evra

Narodna banka Srbije (NBS) danas je saopštila da su na kraju novembra devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile 9,8 milijardi evra, što je 111,2 miliona evra više nego u oktobru.

Makroekonomija 0 Comments

OECD: Globalna ekonomija će imati koristi od Trampa

Najavljena velika potrošnja novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa i rezanje poreza bi trebalo da udvostruče stopu rasta američke privrede do 2018. godine, prema revidiranim prognozama Organizacije za ekonomsku saradnju i

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply