Srbiji povećan rejting iz visokorizične u zemlju umerenog rizika

Srbiji povećan rejting iz visokorizične u zemlju umerenog rizika

Dun & Bradstreet, najveća bonitetna kuća na svetu, u majskom izveštaju svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja.

Na povećanje rejtinga našoj zemlji uticala su brojna pozitivna ekonomska kretanja i politička stabilnost. Rejting dodeljen nekoj državi ukazuje na rizik poslovanja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.Od četiri faktora koji utiču na ukupni rejting, politički, makroekonomski, poslovni i eksterni, kao indikator rizika za poslovno okruženje u zemlji, makroekonomski i politički faktor imali su najvećeg udela za povećanje rejtinga i prelazak iz grupe visokorizičnih u grupu zemalja sa umerenim rizikom.

Istoj grupi u regionu pripadaju i Hrvatska, Bugarska, Madjarska, Makedonija i Albanija. Bolji rejting imaju Slovenija, Poljska, Rumunija, Litvanija i Letonija, koje su okarakterisane kao zemlje blagog rizika, dok najbolji rejting među istočnoevropskim zemljama imaju Češka, Slovačka i Estonija, koje pripadaju grupi zemalja sa niskim rizikom. Niži rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina kao zemlja vrlo visokog rizika. U poređenju sa ostalim evropskim državama, Srbija je u grupi zajedno sa Italijom, Kiprom, Portugalom i Turskom. Ovog meseca rizik je povećan Hrvatskoj, Omanu i Jordanu, a smanjen Kipru.

Veliki priliv deviza bi trebalo da obezbedi porast državnih rezervi u narednom periodu. Glavni priliv se očekuje od izvoza, čiji prihodi, od februara rastu po godišnjoj stopi od 15,8%, podstaknuti stranim investicijama u proizvodnom sektoru u Srbiji, zdravim rastom ekonomije u Nemačkoj i padom vrednosti dinara. Pored toga, Srbija će nastaviti da prima sredstva u obliku međunarodnog zaduživanja, uključujući izdavanje obveznica, bilateralnih kredita iz zemalja kao što su Rusija i raznih paketa multilateralnog kreditiranja. Očekuje se da će priliv stranih direktnih investicija biti oko 2 milijarde evra, usled velikih privatizacija i investicija ove godine. Nisu zanemarljiva ni sredstva od srpske dijaspore koja učestvuju u BDP-u sa oko 10%.

Glavni odliv državnih rezervi čine troškovi uvoza, naročito sirovina i repromaterijala za snabdevanje rastuće proizvodnje, iako je padom cene energije iznos uvoza smanjen što se vidi i po sporijoj godišnjoj stopi rasta uvoza (6,7% u februaru) u poredjenju sa izvozom (15,8%). U Srbiji se očekuje veći odliv kapitala usled servisiranja državnog duga, razduživanja banaka, povraćaja sredstava od stranih investitora i ilegalnih odliva. I pored toga, sa deviznim rezervama koje su u martu iznosile 10,7 mlrd USD (9,5 mlrd EUR), što je više nego duplo od minimalne preporuke MMF-a (vrednost tromesečnog uvoza), kompanije koje posluju u Srbiji imaće pun pristup čvrstoj valuti u narednom periodu.

Po indeksu percepcije korupcije u 2015. godini Srbija je na 71. mestu u svetu. Vlada preduzima značajne korake u borbi protiv korupcije, ali bi trebalo da se fokusira sa pojedinačnih slučajeva na širu strategiju za borbu, kako bi se investitorimaolakšala komunikacija sa državnim institucijama, prilikom podnošenja zahteva za izdavanje licence, pri plaćanju poreza…

Izvor: GdeInvestirati/eKapija

Previous Evropi potrebno 1.3 miliona radnika, plate i do 9.800 evra mesečno
Next Da li je Microsoft napravio grešku prodavanjem Nokie?

You might also like

Tema dana 0 Comments

Cena nafte porasla 8,3 odsto za nedelju dana

Barel “brent” nafte, koja je međunarodni reper za cene ovog energenta, u petak je koštao 50,88 dolara, što je 1 US cent manja cena u odnosu na prethodno trgovanje.

Makroekonomija 0 Comments

Francuska smanjuje porez na dohodak

Danas je francuska vlada predstavila planove za smanjenje poreza domaćinstvima i kompanijama u sklopu budžeta za 2017. godinu.

Najvažnije vesti 4 Comments

Srbija u vrhu indeksa bede: Greška u prevodu = dezinformacija

Mediji u Srbiji i regionu objavili su naslove Srbija, (ili Hrvatska) na 8. (12.) mestu Bloomberg-ove lestvice bede, ne upuštajući se u detaljniju analizu i smisao original teksta objavljenog na

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply