Miroslav Radaković: Za dobrog trgovca nema lošeg vremena

Miroslav Radaković: Za dobrog trgovca nema lošeg vremena

U svetlu vrlo niskih kamatnih stopa na štednju i novitetima na polju trgovanja finansijskim proizvodima u Srbiji, razgovarali smo sa izvršnim direktorom brokerske kuće Sinteza Invest Group g. Miroslavom Radakovićem.

Da li običan čovek može da zaradi na berzi, u šta najviše ulažu domaći trgovci i koji sektori imaju potencijal za rast u ovoj godini, pročitajte u intervjuu sa gospodinom Radakovićem.

Staro berzansko pravilo je da se najveće pare zarađuju upravo u turbulentno, krizno vreme.

Vrlo dinamično okruženje i mogućnost velikih zarada ključne su stvari koje su ga motivisale već u studenskim danima. Mladom čoveku prijaju brzina i veliki protok novca ali sa druge strane nalazi se velika odgovornost i neizvesnost sa kojima svaki broker mora da se nosi.

  • Početkom 2003. godine dobio sam licencu ovlašćenog brokera i krenuo da intenzivno učim ovaj posao. Bio sam svedok velikog istorijskog berzanskog skoka 2007. godine gde su se investitori enormno obogatili za svega nekoliko meseci, ali sam takođe gledao pojedince kako se povlače sa tržišta sa mrvicama preostalog kapitala nakon finansijske krize 2008. godine. Tek kad prođete ceo pomenuti berzanski ciklus, može se reći da ste postali profesionalac, jer na finansijske stvari gledate drugim očima i spremni ste za pravi svet berze.

“Činjenica je da je Sinteza Invest Group jedna od retkih brokerskih kuća koja je uspela da opstane u ovim turbulentnim berzanskim godinama što je potvrda da smo poslovali na pravi način”, kaže  Radaković.

Tržište kapitala u Srbiji je zamrlo poslednjih nekoliko godina.

Ipak, tradicija i poverenje su ključne stvari u svakom poslu, a posebno dolaze do izražaja u onim poslovima gde se upravlja tuđim novcem.  Kako danas izgleda tržište kapitala u Srbiji, da li postoje promene ili još uvek zaostajemo za tržištima u regionu i svetu?

  • Tržište kapitala u Srbiji je zamrlo poslednjih nekoliko godina. Dnevni prometi se kreću od 100 do 200 hiljada evra, imamo svega 4-5 akcija koje su vredne investicione pažnje sa aspekta veličine i kvaliteta. Poslednjih meseci treba pohvaliti napore menadžmenta Beogradske berze da privuče nove investitore, ali, mišljenja sam da su te aktivnosti zakasnele i da je problem sistemskog karaktera.  Zemlje regiona, poput Slovenije i Hrvatske, su na vreme donele dobru regulativu, finansijski edukovale svoje stanovništvo, oformili penzione i investicione fondove i sada su daleko ispred nas po razvijenosti tržišta kapitala. Ako se uporedimo sa USA ili EU, onda neću preterati ako kažem da je naše tržište udaljeno desetinama godina. Činjenice možda najbolje govore za sebe – promet na Njujorškoj berzi je između 40-50 milijardi dolara dnevno! Zaključak je jasan.

Poslednjih nekoliko godina veliki broj domaćih investora shvatili su da više ne žele da drže svoj novac na Beogradskoj berzi prevashodno zbog slabe likvidnosti i ponude kvalitetnih kompanija ali i zbog volatilnog kursa dinara. Da li je to jedan od razloga što ste od nedavno krenuli sa trgovačkom platformom TWS sa kojom može da se trguje na inostranim berzama. Zašto ste se odlučili za taj korak?

  • Tokom zadnjih 14 godina smo uvek bili pioniri u pružanju inovativnih investicionih usluga pa smo se tako i ovaj put odlučili doneti potpuno nov koncept berzanskog trgovanja u Srbiju, baš onakav kakav je na Wall Street-u ili na razvijenim tržištima Evrope. Sada po prvi put u Srbiji imate mogućnost da preko regulisanog i licenciranog brokera kupujete ili prodajete akcije u deliću sekunde na bilo kom kraju sveta. Usled velikog prometa, cene po transakciji su sada drastično niže u odnosu na trgovanje na Beogradskoj berzi, platforma je potpuno besplatna a ponuda najkvalitetnijih svetskih kompanija je gotovo nepregledna.

Danas oko 60% domaćinstava u USA direktno investira svoju ušteđevinu na berzi. Statističke činjenice su najobjektivnije i na pitanje da li običan građanin može da profitira na globalnim berzama g. Radaković kaže:

  • Unazad 100 godina, uključujući sve velike finansijske krize, ne postoji dekada u kojoj je indeks koji meri kretanje 500 najvećih kompanija iz USA napravio negativan rezultat (članice berzanskog indeksa S&P 500). Prosečan prinos 500 najvećih američkih kompanija (S&P 500) od 1928. do danas je preko 10% godišnje što znači da “običan” građanin te 1928. godine uložio samo 100 dolara danas bi imao preko 350.000 dolara ušteđevine. Dakle, brojevi nam nedvosmisleno govore da je ulaganje na berzu ubedljivo najisplativiji vid štednje i da je “običan” građanin u dugom roku svakako na dobitku. Naravno, na berzi, kao i svakom poslu, se može i gubiti ali na nama je da stalno proširujemo svoje finansijsko znanje, imamo profesionalce pored sebe i da mudro predviđamo berzanska kretanja čime značajno smanjujemo rizik naših investicija. Nisu potrebne velike škole ili neko specijalno znanje. Potrebna je upornost, fokus, učenje na iskustvu, dobri saveti iskusnijih trgovaca, opreznost i stalna kontrola balansa straha i pohlepe. 

Koje akcije su bile najzanimljivije ljudima koji trguju putem Vaše platforme? Našim čitaocima bi bio interesantan podatak sa kojima akcijama su najviše trgovali u poslednje vreme?

  • Moram da priznam da sam iznenađen koliko se naši ljudi dobro snalaze na svetskoj berzi. Većina ima svoje trgovačke strategije koje su u kombinaciji sa našim iskustvenim savetima dale vrlo dobre rezultate.

Interesantno da imamo dosta žena koje su vrlo uspešne u trejdingu a jedna od njih je za samo 4 meseca napravila čak 61% pronosa na uloženi kapital.

Najčešće se trguju renomirane kompanije poput Facebook, Coca Cola, BMW, Siemens, Deutche Telecom, Banca Intesa, Tesla Motors, Amazon, Apple, MCDonaldsa, OMV, Royal Dutch Shell… 

Za razliku od Beogradske berze, na svetskim berzama imate mogućnost “prodaje na kratko” koja vam omogućava da zarađujete i kada cene padaju.

Foto: Miroslav Radaković

Foto: Miroslav Radaković

Kako trenutno ocenjujete stanje na svetskim berzama. Da li smo u negativnom, pozitivnom ili stagnirajućem trendu?

  • Za dobrog trgovca nema lošeg vremena. Staro berzansko pravilo je da se najveće pare zarađuju upravo u turbulentno, krizno vreme. Naime, za razliku od Beogradske berze, na svetskim berzama imate mogućnost “prodaje na kratko” (Short selling) koja vam omogućava da zarađujete i kada cene padaju. Dakle, imate strategije i mehanizme da profitirate i kad tržište raste ali i kada tržište pada. To je vrlo važno jer vam daje slobodu i drastično smanjuje verovatnoću mogućeg gubitka. Američko tržište je od krize 2009. godine poraslo preko 200% i sada se nalazi na istorijskim maksimumima tako da treba biti oprezan sa očekivanjem daljeg rasta. Sve više naših klijenata zauzima pozicije “kladeći se” na pad tržišta što im može doneti velike dobitke u slučaju ostvarivanja njihove procene. Mislim da je verovatnoća njihovog uspeha danas prilično visoka.

Sa druge strane, evropske berze, posebno Nemačka, su daleko potcenjenije u odnosu na USA. Tu imamo jako velikih i zdravih kompanija čija cena nije visoka i predstoji im svetla budućnost. Evropska centralna banka trenutno sprovodi ekstremno labavu monetarnu politiku koja za posledicu ima dosta novca u finansijskom sistemu što opet implicira da će većina tog novca završiti na berzi na strani tražnje. Dakle, USA je verovatno pred cenovnom korekcijom što je odlična prilika za one koji se klade na pad tržišta (short selling) dok je Evropa bolja za one koji vole kupiti akciju neke kompanije i držati je posmatrajući njen cenovni rast (long strategija).    

Početak godine je definitivno bio u znaku nafte i naftnih kompanija koje su konačno imale snažan oporavak sa nekih istorijskih minimuma. Dobre performanse su pokazale i kompanije iz potrošačkog, telekom i farmaceutskog sektora. Da li postoje neki sektori u kojima vidite potencijal rasta u ovoj godini?

  • Moji favoriti za tekuću godinu ostaju energetske i farmaceutske kompanije. Prvi pomenuti sektor je i dalje veoma podcenjen i ima dosta prostora za rast dok se farmaceutski sektor dosta dobro ponaša u periodima kriza koje nas možda očekuju u budućnosti tako da ga definitivno moramo imati u portfelju. 

Prognoze su uvek nezahvalne ali da li možete da izdvojite za čitaoce portala GDEINVESTIRATI.com nekoliko primera: akcija, finansijskih proizvoda, sektora ili nečega drugoga koji su u proteklom vremenskom periodu ostvarili atraktivne prinose na uloženi novac i zbog čega se to desilo?

  • U poslednje vreme naš omiljeni sektor je naftni. Naime, cena nafte je prošle godine drastično pala usled naleta veće ponude i slabije globalne tražnje što je posledično rezultiralo i preteranim padom cene akcija kompanija iz ovog sektora. Jasno je bilo da je cena nafte od oko 30 USD za barel dugoročno neodrživa i da nije u interesu ni jednog proizvođača, pa je bilo lako pretpostaviti da će se ona, pre ili kasnije vratiti na neki istorijski ravnotežni nivo od oko 40-60 USD za barel. U zadnja 3 meseca nafta je skočila preko 70% i to se pozitivno odrazilo na akcije celog energetskog sektora koje su prosto katapultirane u kratkom roku donoseći njihovim imaocima značajan profit. Na akcijama američkih naftaša su bile najveće zarade u protekla 3 meseca. Noble Energy-a imao skok od oko 50%, Devon Energy je katapultiran skoro 100% dok je najveći evropski proizvođač nafte Royal Dutch Shell ubeležio rast cene od gotovo 40%. Treba napomenuti da je Shell svoje akcionare nagradio i obilnom dividendom od oko 8% na trenutnoj ceni. Dakle, odličnih prilika ima.

Na koji način je možete koristiti i koje su Vam sve mogućnosti naraspolaganju, možete se informisati na linku OVDE

Ukoliko želite da počnete trgovanje na svetskim berzama to možete uraditi na linku OVDE.

Portal Gdeinvestirati.com će Vas u narednim tekstovima uvesti u svet investiranja iz fotelje.

Izvor: Gdeinvestirati.com
Previous Svetska banka: Vlada Srbije da skine štit za 10 preduzeća u restrukturiranju
Next Google: Otvoren konkurs za predloge naziva naredne verzije Androida

You might also like

Banke i finansije 0 Comments

Devizne rezerve NBS smanjene na 9,26 milijardi evra

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u maju smanjene za 74,1 milion evra, i na kraju meseca su iznosile 9.263,9 miliona evra, saopštila je centralna banka.

Fitofarmacija povećava dividendu na 80 dinara po akciji

Odbor direktora Galenike Fitofarmacije sazvao je redovnu skupštinu akcionara za 24. jun tekuće godine, a pravo učešća imaju akcionari koji budu imali taj status 14. juna tekuće godine.

Makroekonomija 0 Comments

John Hardy: Tržište postaje sve ushićenije – da li će centralne banke reagovati?

Nemojte se nadati da će Yellen namignuti da Fed ne odobrava globalni procvat rizične aktive. Ipak, obratite pažnju na finansijska tržišta ukoliko se to desi, ističe u najnovijoj analizi za

1 Comment

  1. trgovao na berzi
    May 20, 09:01 Reply
    Da mogu lajkovao bi ti komentar do podneva. Na svetskom tržištu akcija imate iste šanse kao i na beogradskoj berzi. Borite se protiv onih koji imaju informacije. Kakvi crni mehanizmi i izveštaji? Ko ima informaciju na svetskoj berzi pola sata pre ostalih tom je uspeh zagarantovan. Zamislite da pre ostalih znate rezultate firme u tom kvartalu ili plan za naredni period, ili da će poput tehnogasa prvi put u istoriji deliti dividendu u Srbiji. I to veliku. Pa ko ima takvu informaciju kao da zna rezultat utakmice pre nego što se odigra. Može lagano da uloži svu imovinu nema greške.

Leave a Reply