Da li neznalice imaju više samopouzdanja?

Da li neznalice imaju više samopouzdanja?

U javnosti se često spominje da se glasnije čuju oni koji manje znaju, dok „mudriji ćute“. Sada ovaj fenomen potkrepljuje i naučno istraživanje.

Teza da onaj ko ima šta da kaže uglavnom ćuti, dok neznalica ima mnogo samopouzdanja, objašnjava se Daning-Krugerovim efektom (Dunning–Kruger effect), fenomenom opisanom u eksperimentu iz 1999. godine.

Iskrivljena percepcija sopstvenih mogućnosti

U samom Daning-Krugerovom eksperimentu naučnici su upoređivali stvarno postignuće ispitanika na zadatim testovima sa samoprocenama ispitanika, odnosno time koliko oni sami misle da su bili uspešni prilikom testiranja.

Glavni zaključak je da su ispitanici lošijeg postignuća skloni da precene svoje rezultate, dok ispitanici koji imaju bolji učinak češće potcenjuju svoje rezultate. Nalaz je tumačen ograničenjima koja nameću metakognitivne nemogućnosti manje sposobnih za procenu kvaliteta sopstvenih odgovora.

Foto: z-city.com.ua

Foto: z-city.com.ua

Ovo se slikovito može prikazati manjim i većim krugom, gde površine kruga predstavljaju usvojeno znanje pojedinca, a obim reprezentuje kontakt, odnosno dodirnu površinu s onim što se ne zna i ne poznaje. Kad je krug manji, i svesnost o postajanju univerzuma činjenica koje se ne poznaju je manja.

S druge strane, osobe s više znanja imaju veći kontakt s nepoznatim ”gradivom”, pa zato razumeju da postoji mnoštvo nepoznanica, imajući u vidu kompleksnost i ekstenzivnost svega onoga što još nisu naučili.

Put razvijanja samopouzdanja nezavisan je od intelektualnih sposobnosti.

To znači da uverenost u ispravnost odgovora koji nisu tačni u eksperimentu Dunninga i Krugera ne potiče od samopouzdanja, već kako je navedeno – od metakognitivne nemogućnosti da se ima uvid u realno loš učinak. U prilog tome ide i naknadno istraživanje o tome šta se dešava ako se ispitanicima da povratna informacija o realnom postignuću: uspešniji će učinak proceniti boljim, dok će manje uspešni ostati blizu prvobitne procene.

Yarkonijevo istraživanje

Jednako pogrešno, a često korišćeno tumačenje ovog efekta je “što je neko nekompetentniji, to misli da više zna”. Istraživač Tal Yarkoni s Teksaškog univerziteta u Ostinu upozorava da se u popularno-psihološkim rubrikama magazina prečesto neadekvatno koristi Daning-Krugerov efekat da bi se objasnilo nečije ponašanje.

On navodi da efekat ne implicira da manje sposobni sebe vide kompetentnijim od sposobnijih, to jest da neznalica ne misli da je pametniji od obrazovane osobe, već da prilikom eksperimenta – i pored precenjivanja svog učinka, i dalje sebe rangiraju niže od onih koji poseduju znanje ili sposobnosti.

Kritika sugeriše “iracionalni optimizam”

Eksperiment Dunninga i Krugera je mnogo puta proveravan i kritikovan. Neke replikacije eksperimenta pokazale su da manje sposobni ispitanici poseduju kapacitete da prime povratnu informaciju i nakon toga daju tačnije samoprocene.

Foto: fastcompany.com

Foto: fastcompany.com

Pojedini naučnici osporavaju metodologiju i statistiku korišćenu u ovom eksperimentu, tvrdeći da su nalazi rezultat puke regresije ka proseku, u kombinaciji s „iluzijom superiornosti“, što je ranije utvrđeni efekat u eksperimentalnoj psihologiji.

Drugi autori tvrde da precenjivanje učinka ne potiče od metakognitivne neposobnosti, već od „iracionalnog optimizma“. Pristrasnosti u rasuđivanju takođe učestvuju u procenjivanju učinka, a one same ne predstavljaju metakognitivna ograničenja, a nisu ni odraz samopouzdanja vezanog za samopoštovanje.

Zanimljivost u vezi ovog eksperimenta je da su autori Dunning i Kruger 2000. godine bili dobitnici “Ig” (ignoble) Nobelove nagrade u oblasti psihologije – parodije na Nobelovu nagradu, koja se dodeljuje za trivijalna otkrića i otkrića zabavne prirode u nauci, bez naročite svrhovitosti.

Izvor: Danka Spasovski, Elementarium.cpn.rs
Previous Otvoren 83. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu
Next Okupljanja u Banjaluci protekla bez incidenata

You might also like

Društvo 0 Comments

Zdravstvenim ustanovama potrebno 555 informatičara

Do kraja godine trebalo bi da Integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) bude implementiran u sve zdravstvene ustanove u Srbiji.

Politika 0 Comments

U Bujanovcu i Preševu više birača nego stanovnika

Broj građana s pravom glasa u opštinama Bujanovac i Preševo za gotovo 12.000 ljudi prevazilazi zvaničan broj stanovnika u tim opštinama na jugu Srbije.

Društvo 0 Comments

EU: Usvojene mere za borbu protiv utaje poreza

Nakon što su EU članice danas usvojile nove propise za borbu protiv utaje poreza, multinacionalne kompanije bi mogle da se suoče sa poteškoćama u nastojanju da smanje poreske račune.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply