Kakve promene donosi Toennies, osim zaoštravanja konkurencije?

Kakve promene donosi Toennies, osim zaoštravanja konkurencije?

Dolazak nemačkog Tönniesa na srpsko tržište pokrenulo je razne špekulacije u poslovnim krugovima. Da li će doneti dolazak jedne poznate nemačke kompanije, osim zaoštravanja unutrašnje konkurencije?

Foto: Dimitrije Boarov, orbus.be

Foto: Dimitrije Boarov, orbus.be

Šta o dolasku Tönniesa i njegovoj budućoj strategiji komentarišu u poslovnoj čaršiji, piše za Novi Magazin ekonomski analitičar Dimitrije Boarov.

Poznati nemački biznismen Clemens Tönnies, čija je velika kompanija još prošle godine najavila da je zainteresovana da u Banatu utemelji nekoliko velikih stočnih farmi i iznajmi oko njih po nekoliko hiljada hektara, te tako uloži nekoliko stotina miliona evra u proizvodnju svinjskog mesa u Srbiji, posetio je 20. aprila Industriju mesa Matijević u Novom Sadu, a u narednim danima u naše medije lansirana je vest da se tom prilikom poveo razgovor i o preuzimanju kapitala (51 odsto) Matijevićeve kompanije u Srbiji.

Kako je za nekoliko srpskih medija, početkom maja, izjavio sam Petar Matijević, on ukupnu vrednost svoje firme procenjuje na oko 200-250 miliona evra, budući da pored klanice raspolaže i sa 135 prodavnica mesa, a obrađuje i oko 32.000 hektara zemlje. U posao sa Clemensom ušao bi, ne krije Matijević, zato što je srpsko tržište malo, i na njemu, ako bi na njega došao i Tönnies, “za nas dvojicu neće biti mesta, jedan drugom bismo bili opasna konkurencija, a nikom nije u interesu dupliranje posla”. Tome svemu je Matijević dodao da bi, ukoliko dođe do ovog posla, novcem koji dobije od Tönniesa kupio PKB “ako i dalje bude na prodaju” (Politika, 6. maj).

Šta kažu kritičari

Ovih nekoliko, zasad neodređenih i “kondicionalnih” informacija, komentarišu se u poslovnoj čaršiji na različite načine. Ona grupa poznavalaca našeg tržišta mesa koja smatra da bi dolazak Tönniesa u Srbiju upropastio većinu naših malih farmera, smatra da bi ovaj posao značio “legalizaciju” uvoza jeftinijih svinja iz Nemačke u Matijevićevu klanicu. Drugi kritičari najavljenog dolaska Tönniesa na naše tržište tvrde da je otpočetka bilo jasno da nije reč o uspostavljanju platforme za izvoz svinjetine iz Srbije u Rusiju, nego o “okupaciji” srpskog tržišta. Treći, kritičari agrarne politike Vlade Srbije, kažu da je sada jasno zašto je naše Ministarstvo privrede zaustavilo proces prodaje PKB-a (za 100 miliona evra) – navodno zbog toga da bi ovaj kombinat koji hrani Beograd ipak dopao u ruke Matijevića, a ne Toenniesa, jer je ovaj prvi ipak naš čovek, itd.

Foto: getty

Foto: getty

Ima, naravno, još špekulacija o značenju ovog tek najavljenog posla, iako iz Tönniesove kompanije navodno stižu vesti da ona ne odustaje od prvobitnog plana da svinje proizvodi u Vojvodini, a da da bi ulazak u kapital Industrije Matijević samo obezbedio maloprodaju dela buduće proizvodnje svinjetine, onog koji bi se monetizovao u Srbiji. Valjda s tim u vezi, neke TV stanice već su potražile i mišljenje srpske Komisije za zaštitu konkurencije, a odatle je zasad rečeno da se “prati” priprema ovog ugovora. Uzgred budi rečeno, nama laicima se čini da ako Matijević nije imao dominantan položaj na srpskom tržištu (koji eto nije “zloupotrebljavao”), zašto bi takav položaj mogao biti pripisan Toenniesu?

Oni koji smatraju da bi dolazak na “svinjsko tržište” Srbije jedne poznate nemačke kompanije, pored zaoštravanja unutrašnje konkurencije, doneo ovde i savremene tehnologije uzgoja svinja, ističu da bi trebalo zaustaviti manevre da se Tönnies spreči u investicijama u Srbiju. Taj stav zasnovan je na mišljenju da i domaće stočarstvo treba jednom iščupati iz ruku nekoliko domicilnih tajkuna i tako ga pripremiti za evropsku konkurenciju, kojoj će kad-tad ionako biti izloženo. Jer, koja je vajda za srpske uzgajivače svinja, koji su trenutno u očajanju zbog niskih cena žive stoke, ako otkupljivači nose “domaće prezime”, a ne nemačko ili austrijsko.

Foto: Telegraf.rs, promo

Foto: Telegraf.rs, promo

Ti ocenjivači trenutnih prilika na našem tržištu svinja ističu da bi sa Tönniesom kao (i) srpskim proizvođačem, država ovde verovatno pokazala više ozbiljnosti u borbi sa svinjskom kugom, pa bi vakcinacija bila redovna i stroža, da zbog te bolesti Srbija ne bude izolovana kada je u pitanju izvoz svinjskog mesa, kao što je to sada slučaj.

Na kraju, ovde ću spomenuti ponovo, moram reći da sam uvek iznenađen kada primetim da naša javnost, pa i naši mladi novinari, malo znaju o agrarnim kapacitetima Srbije, njenim potencijalima i limitima. Pre nekoliko godina, naime, pitao sam grupu mladih novinara znaju li bar orijentaciono performanse naše agroindustrije – a nisu znali. Bilo je to posle popisa 2012. godine, kada je Srbija imala 1.442.626 seljaka, koji su živeli od 3.861.626 hektara poljoprivrednog zemljišta i sa njega skupljali hranu za 908.102 goveda i 3.407.318 svinja, itd. Inače, prošle godine izvoz govedine iz Srbije u Evropsku uniju, koji donosi mnogo više od izvoza svinja, bio je bukvalno bedan – 300 tona.

Izvor: Novi Magazin
Previous Lockheed Martin Danskoj isporučuje avione vredne 3 milijardi dolara
Next 15 kandidata prijavljeno na konkurs za generalnog direktora EPS

You might also like

Kompanije 0 Comments

Dragan Kostić: Godišnji promet firmi u slobodnim zonama oko 5 milijardi evra

Predsednik Grupacije slobodnih zona i carinskih skladišta Srbije i direktor Slobodne zone Pirot Dragan Kostić izjavio je da se u 14 slobodnih zona u Srbiji godišnje realizuje promet od oko

Direktor Energoprojekta: “Neprijateljsko” preuzimanje može da bude početak kraja kompanije, država da zaštiti svoj interes i kapital

Generalni direktor beogradskog Energoprojekta Vladimir Milovanović izjavio je danas da očekuje da država kao pojedinačno najveći akcionar zaštiti svoj interes i kapital u tom preduzeću jer ako to ne učini

Kompanije 0 Comments

Goša Montaža: Pad prihoda, gubitak smanjen na 112 miliona dinara

Montažno preduzeće Goša Montaža (GMON) objavilo je finansijski izveštaj za prvih šest meseci tokom kojih je ostvarena manja realizacija, ali je neznatno poboljšan krajnji rezultat.

1 Comment

Leave a Reply