EK podigla prognozu rasta BDP Srbije 

EK podigla prognozu rasta BDP Srbije 

Evropska komisija podigla je prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije na dva odsto u ovoj godini, navodi se u izveštaju.

EK je u februaru rast BDP-a Srbije prognozirala na 1,6 odsto, a sada je, u najnovijem izveštaju, podigla prognozu za 0,4 procentna poena, na dva odsto.

Prema poslednjim projekcijama, EK nam za 2017. godinu predviđa rast BDP-a od 2,5 odsto.

Poslednje prognoze MMF-a i Svetske banke za ovu godinu, saopštene u aprilu i u martu, predviđale su rast BDP-a u Srbiji od 1,8 odsto.

Investicije podigle prognozu

Evropska komisija je poboljšala prognoze u odnosu na prethodne zbog većeg priliva investicija i boljeg izvoznog rezultata.

Kada je reč o investicijama, Evropska komisija ukazuje da je priliv stranih investicija, ne precizirajući na koje investicije misli, bio dovoljan da potpuno pokrije deficit tekućeg računa.

EK istovremeno ocenjuje da će rast investicija u Srbiji u narednih nekoliko godina biti relativno jak.

Investicije su ranije, na primer 2012, rasle mahom vođene pojedinačnim projektima u autoindustriji, ali se, ističe se u izveštaju, profil investicija sada promenio i raznovrsniji je.

Indikatori su pokazali da je ekonomski oporavak ubrzan početkom 2016, industrijska proizvodnja, i dalje u većoj meri vođena sektorom rudarstva i energetike, nastavila je da raste u prva dva meseca ove godine.

Proizvodnja raste u većini sektora, konstatuje Evropska komisija.

Ujedno se očekuje da će dalji rast izvoza biti podstaknut i oporavkom glavnih trgovinskih partnera Srbije, skorašnjim i novim investicijama, ali i većom produktivnošću zahvaljujući domaćim reformama.

Prema izveštaju EK, očekuje se i rast privatne potrošnje u Srbiji, kao i dalji oporavak privatnog sektora.

“Očekuje se rast privatne potrošnje kao posledica oporavka privatnog sektora, u smislu novog zapošljavanja i većih zarada”, piše u izveštaju, uz upozorenje da ta putanja zavisi od predviđene racionalizacije javnog sektora.

EK takođe ukazuje da će srpska ekonomija, generalno, kao i druge ekonomije, biti izložena eksternim rizicima, i ostati visoko osetljiva na međunarodne tokove kapitala i kolebanja cene nafte na svetskom tržištu.

Komisija ističe da bi rizik po prognozirani rast bilo “opuštanje” po pitanju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi.

Izvor: Tanjug.rs
Previous Velika Britanija: Neočekivani pad proizvodnog sektora u aprilu
Next Digitalno zdravlje: Biznis koji će vredeti milijarde

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Decembarska inflacija u Srbiji 3 odsto

Inflacija u Srbiji je u decembru 2017. godine iznosila tri odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine.

Tema dana 0 Comments

PKS: Ukupna trgovinska razmena sa Rusijom 2,6 milijardi dolara

Ukupna trgovinska razmena sa Rusijom u 2017. godini iznosila je 2,6 milijardi dolara, a i dalje se beleži trend rasta izvoza srpskih proizvoda u Rusiju, rečeno je u Privrednoj komori

Makroekonomija 0 Comments

Nemačka: Snažan skok industrijske proizvodnje u novembru

Industrijska proizvodnja u Nemačkoj zabeležila je u novembru prošle godine snažan rast nakon dva meseca pada, pokazuju današnji zvanični podaci objavljeni u Berlinu.

1 Comment

Leave a Reply