Oporavak tekstilne industrije: Rast proizvodnje 33%, izvoz najviše u Evropu

Oporavak tekstilne industrije: Rast proizvodnje 33%, izvoz najviše u Evropu

Tekstilna industrija Srbije se polako oporavlja. 80 odsto proizvođača su male firme, dok 20 odsto čine fabrike sa preko 120 radnika.

Proizvodnja odeće u Srbiji je za godinu dana povećana za oko 33 odsto.

Ukupan izvoz prošle godine dostigao je vrednost od oko milijardu dolara. Najviše proizvoda izvozimo za Evropu.

Za rast veći za trećinu u odnosu na prethodne godine zaslužni su i strani investitori koji su otvorili brojne fabrike. Tako su otvorene fabrike u Apatinu, Rumi i Nišu i kod Vranja, a gazde su uglavnom Italijani i Turci.

Za čarape treći u svetu

Sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije Milorad Vasiljević objašnjava da je Srbija prošle godine izvezla čarape u vrednosti od 200 miliona dolara.

Foto: pinterest.com

Foto: pinterest.com

“Srbija je treći proizvođač čarapa u svetu, dominiraju italijanske i nemačke firme sa svojim pogonima u našoj državi”, kaže Vasiljević.

Najveći izvoznici su:

  • Vali proizvođač čarapa iz Valjeva – 100 miliona dolara izvoza
  • Fiorano iz Sombora – rublje u vrednosti od 44 miliona dolara
  • Benetton iz Niša – 37 miliona dolara raznih odevnih predmeta

 

Trenutno posluje 620 firmi, mahom manjih, koje se bave proizvodnjom majica, čarapa, veša, sitnijih odevnih predmeta, kao i 930 pogona za proizvodnju pantalona, košulja, bluza, blejzera, kaputa… Od tog broja 80 odsto čine male firme, a 20 odsto su fabrike sa više od 120 zaposlenih.

Sve više zaposlenih u tekstilnoj industriji i kvalitetna tekstilna roba doprinele su da Srbija prošle godine zauzme 18. mesto na listi snabdevača Evropske unije tekstilom. Taj napredak je značajan kada se uporedi da je Srbija 2000 godine bila na 192. mestu.

Rad na crno

Vlasnik beogradske firme Forma-VS Bane Mikelić tvrdi da se danas proizvede više dečje garderobe nego nekada u čitavoj Jugoslaviji, ali da danas firme koje legalno posluju jedna opstaju, dok zadovoljno ruke trljaju one koje rade ilegalno.

“Znam najmanje 40 tekstilnih preduzeća, bez ijednog zaposlenog, koja uvoze materijal na crno i na crno ga prodaju. Drugi problem su veliki doprinosi. Jesu smanjeni ako se zaposle novi radnici, ali mi treba da platimo čitav iznos, a onda čekamo da nam država vrati deo novca”, ističe Mikelić.

Da je problem za tekstilce poresko opterećenje slaže se i Vasiljević, iznoseći podatak da su u Bugarskoj zarade opterećene sa manje od 40 odsto, a u Srbiji porezi i doprinosi iznose 65 odsto plate. Zbog toga, kako kaže, u Bugarskoj radi 200.000 radnika u tekstilnoj industriji, a kod nas 50.000 i verovatno još toliko na crno.

Izvor: Dnevnik.rs
Previous Greenpeace Holandije objavio tajne dokumente o TTIP
Next Jedinstvo očekuje rast prihoda od 20 odsto u tekućoj godini

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Energetska zajednica: Sporan član 4 gasnog sporazuma Srbije i Rusije

Izmena gasnog sporazuma Srbije i Rusije kako bi se uskladio sa evropskim propisima ne bi trebalo da bude problem jer Rusija tim pravilima već prilagođava poslovanje širom Evrope, rečeno je

Kompanije 0 Comments

SAD stavio sajt Alibaba na crnu listu zbog falsifikata

Sjedinjene Američke Države vratile su veb sajt kineskog giganta za elektronsku trgovinu Alibaba na “crnu listu” platformi ozloglašenih po prodaji falsifikovane robe i kršenju prava intelektualne svojine.

Agrobiznis 0 Comments

GMO na srpskom tržištu posle 2020. godine

Promet genetički modifikovanih organizama u Srbiji biće dozvoljen najranije za tri godine, saznaje dnevni list “Blic”.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply