Miodrag Zec: Tranzicioni algoritam koji smo sledili ni jedna zemlja ne bi izdržala

Miodrag Zec: Tranzicioni algoritam koji smo sledili ni jedna zemlja ne bi izdržala

Pročitajte razgovor sa gospodinom Miodragom Zecom, profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu, vođen tokom konferencije „Ekonomija u medijima – mediji o ekonomiji“ koju je organizovao Centar za istraživanja i studije GEA.

U prvom delu intervjua profesor Zec se osvrće na najveće probleme srpske ekonomije:

Širok je front problema srpske privrede, ja bih ih podelio u neka dva bloka. Jedni su koncepcijski, kakav si model izabrao, a drugi je kako praktično vodiš ekonomsku politiku. Mislim da i u jednom i u drugom bloku ima čitav niz problema. Kad odabereš jedan model razvoja ekonomije i društva, i korespodencije sa okruženjem, to je kao metabolizam, prosto to definiše sve tvoje rezultate. Mi se stalno nadamo da će rezultati biti drugačiji od onih koji su se desili. To je problem jer Srbija je sledila, kao i većina zemalja zapadnog Balkana, jedan tranzicioni algoritam koji je i doveo taman onde gde je i trebao dovesti. Nije ovo što se nama desilo slučajno, jer ti si pošao preko mehanizma koji vodi aprecijaciji nacionalne valute, imaš jedan dvovalutni sistem, imaš jedan sistem da priliv kapitala u trgovinu, osiguranje, itd. aprecira kurs, to ti je uništilo tvoju sopstvenu proizvodnju. Nijedna zemlja to ne bi izdržala, jer ovo je i napravljeno da se zapravo uzme tržište. Nije ovo napravljeno da se razvije industrija. Mi sad očajavamo i pričamo zašto nema industrije, pa ne može je ni biti. Srpska privreda liči na bolesnika koji primenjuje jednu terapiju ali nedovoljno konzistentno, doktor kaže uzmi tri tablete dnevno a on uzme jednu i biće dosta. Pa neće biti dosta.

  • Problem deficita 

Foto: ensia.com

Foto: ensia.com

Znači u toj prvoj fazi, što je sad isplivalo kao problem, prva faza je trebalo da definiše monetarnu stabilnost i da identifikuje sve deficite i da ih u nekom razumnom roku reši. To su deficiti na nivou države, na nivou preduzeća i na nivou pojedinca. Desilo se obrnuto, deficiti na nivou države su opstajali, pokrivani su privatizacionim prihodima i preraspodelom imovine. Deficiti na nivou preduzeća sad se tek rešavaju, deficiti na nivou pojedinca su eskalirali kroz kreditni sistem.

Očekivati od EU da će se izjednačiti plate, to je bila ludost. Šta se desilo, izjednačile su se cene i ovde će cene pojesti plate. To se desilo celom Balkanu i svim tranzicionim zemljama. Ljudi se sada čude šta se desilo, pa desilo se ono što se moralo desiti. Mi smo odlagali rešavanje tog problema zato što imamo sindrom izdržavanog društva još iz komunizma. Imaš bazičnu neravnotežu u proizvodnji i potrošnji koju trideset godina pokrivaš na različite načine i na kraju si je svu monetizovao, na kraju ti je eksplodirao javni dug. Apsolutno i relativno kao deo BDP-a.

  • Dvovalutni sistem

Onda si ušao u liberalizaciju cena, kurseva zato što tu nisi tehnički bio sposoban da to uradiš. Recimo kad se uzmu dve zemlje, Slovenija i Srbija.

Foto>www.blic.rs

Foto: www.blic.rs

Slovenija je radila sve suprotno od onoga što savetuje sada Evropa. Ona je išla na radikalno obezvređivanje tolara i ekspanziju izvoza. Slovenija po prvi put ima probleme u budžetu i spoljnjem dugu kada je uvela evro. Nije ih imala ranije a sad ih ima. Mi smo u Srbiji odmah ušli u dvovalutni sistem, u stvari kao i ovde u Bosni i Hercegovini. Ti imaš dvovalutni sistem koji ti je u stvari gori nego da si uzeo samo stranu valutu, kao Crna Gora na primer. Ti imaš celu skalameriju emitovanja novca i u Srbiji i u BiH a to je sve na kraju vezano za čvrstu valutu, imaš onda troškove emisije a nemaš emisione dobiti, nemaš mogućnost monetizacije deficita preko monetarnog sistema. A imaš troškove, Centralnu banku, administraciju, upravu, štampanje, troškove konverzije, itd.

  • Privatizacija

I Svetska banka je tu lutala, vi kad pogledate izveštaje Svetske banke iz 1997, pa 2007, pa 2015. godine, to su potpuno različiti izveštaji. Sećate se koliko je Svetska banka hvalila vaučersku privatizaciju, da bi posle 2002. godine potpuno odustala od toga. Nama privatizacija u Srbiji i nije služila da se osposobi privreda već da se preraspodeli vlasništvo. Jer u bilansu stanja preduzeća ništa nije urađeno novo, ljudi su se dočepali imovine za koju ne znaju šta da rade s njom. To vam je kao da ste dobili vaučerima američki nosač aviona a nemate ni za gorivo ni za lučku taksu, a još manje da popravite taj brod i da ga koristite. E to se desilo našim preduzećima.

Foto: Getty

Foto: Getty

I onda ta privatizacija traje već četvrt veka. I sad šta je Srbiji problem, zato što troškovi restruktuiranja realnog sektora sad stižu na naplatu. Mi nismo u prvoj fazi, kada smo imali privatizacione prihode i neto priliv kapitala, to iskoristili za restruktuiranje preduzeća već restruktuiranje dolazi tek kao poslednja faza kada je veći deo toga već izgubljen. Mislim da je to najveć problem i u Srbiji i na Balkanu.

Drugo pitanje je to što ti sada želiš da restruktuiraš i nešto što ti možda realno više i ne treba. Imaš geostratešku stvar. To je kao kada bi ja sada renovirao svoju kuću u Knešpolju sa sedam spavaćih soba koja mi u stvari i ne treba, gde niko i ne živi. U ekonomiji je to strašan problem, vi u ekonomiji imate nekoliko tačaka gde se lome ideje, i sad ono što se savetuje nama to nisu oni radili kod sebe.

Ostatak intervjua pročitajte na sledećoj strani.

Pages: 1 2

Previous Beogradska berza: Tigar najprometniji posle dužeg perioda nelikvidnosti
Next Evropske berze: Dobri poslovni rezultati i nafta ojačali indekse

You might also like

Najvažnije vesti 1Comments

Hoću da investiram i zaradim. Koji je izbor?

Biti štediša ili investitor danas nije  lako. U šta da uloži neko ko ne želi da oroči novac na rekordno niskim kamatnim stopama u banci ?

Društvo 0 Comments

Danas isplata penzionerima po 5.000 dinara

Danas će u Srbiji početi isplata jednokratne pomoći penzionerima od 5.000 dinara.

Najvažnije vesti 0 Comments

Evro pao na 1,05 dolara, uprkos rastu inflacije u evrozoni

Više zvaničnika američke centralne banke je tokom poslednjih nekoliko dana nagovestilo skoro povećanje kamatnih stopa, usled čega je dolar ojačao u odnosu na glavne svetske valute.

2 Comments

  1. Alex Sasha Ilic
    April 27, 09:13 Reply
    Pozdrav iz Londona, u kome radi mnogo mladih pametnih osoba kojima je naš jezik maternji. * Uz gornju konstataciju dajem predlog postovanim citaocima da razmisle dobro o temama koje su obradjene u razgovoru sa kolegom Zec i da istom spisku dodaju temu "Poreska politika prema mladoj inteligenciji" Razrada i Cilj: Petogodisnja dugorocna veza se ima ostvariti izmedju mladih intelektualaca i društva koje ima podrzavati njihovo slobodno plasiranje novih ideja uz podrsku poreskih sluzbi i oslobadjanje od svih poreza, firmarina, otvaranja racuna u banci, taksi za registrovanje, taksi u APR, sudskih kopiranja raznih orginala, izrade pecata itd a posebno od adrese, ugovora o iznajmljivanju poslovnog prostora, i ostalih nonsensa, koji su se kao ZID isprecili pred mlade intelektualce zbog cega oni u Londonu to ostvaruju za jedan sat uz trosak od 20 Funti ili 30 evra. Dodajem: Moj sistem je meni isplacen i vise nije moj vec britanski a vrlo je prost i svakome prilagodjen da bude jasan i razumljiv Oporezivanje viska vrednosti - profita ne spominjati dok se profit ne ustali na nivou 12-tomesecnih prosecnih primanja za DVE mlade osobe što znači da lokalna poreska ne šalje nikakva pisma prvih godinu dana a nakon toga poziv na konsultacije kako bi mlad čovek sam odlučio da li hoce dalje u drugu godinu ili ce da zamrzne kompaniju ili želi da je izbriše iz registra... 99 od 100 se opredeljuje da nastavi dalje nakon cega se ove dve mlade osobe skidaju sa evidencije ne-zaposlenih a društveni centri se ukljucuju da pomognu razvoj ideje uz konkretnu pomoc kroz dodelu prostora za office, uz dodelu IT opreme, pokrivanje telefonskih racuna do 100 evra mesecno besplatan fax servis, fotokopir u boji, Box papira 80gr mesecno, automati za kafu, čaj, sok, koka kolu... Drzava stvara radni ambijent, socijalizacija, druzenje, pomoc i prevodjenje, biblioteka... i razmena iskustva... podrska i zajednicki rast, i zaposljavanje...
  2. Pedro
    April 27, 10:26 Reply
    Gospodine profesore objasnite vlastodršcima da ova država ne može nekima da bude majka a drugima maćeha. A sam se pitam dokle tako.

Leave a Reply