Koliko bi ljudi od 40 godina trebalo da rade?

Koliko bi ljudi od 40 godina trebalo da rade?

Iako rad može da stumuliše moždane vijuge, ne može se očekivati isti efekat sa 30 i 40 godina.

Jedna studija je pokazala da su ljudi koji imaju 40 godina i više najproduktivniji ako rade tri dana nedeljno.

“U srednjem starijem dobu skraćeno radno vreme može biti efikasno iz više razloga, ali prvo zbog održavanja zdrave kognitivne sposobnosti”, rekao je profesor Colin Mackenzie, jedan od tri autora koji je radio na studiji.

Da bi trodnevna radna nedelja bila idealna za radnike starije od 40 godina potvrdili su i drugi istraživači te studije.

Naime, kod učesnika eksperimenta, kognitivni učinak ljudi u srednjem dobu prvo je bio poboljšan pošto je radna sedmica povećana do 25 sati nedeljno. Međutim, ljudima koji su radili više od 25 sati ukupan učinak smanjen je zbog pojačane iscrpljenosti i stresa.

foto: strath.ac.uk

foto: strath.ac.uk

U eksperimentu je učestovalo 3.000 muškaraca i 3.000 žena iz Australije i bili su izloženi seriji kognitivnih testova, a istovremeno su praćene njihove radne navike.

Utvrđeno je da su najbolje obavljali posao oni koji su radili 25 sati nedeljno, dok su oni koji su radili 55 sati pokazali dosta lošije rezultate na testovima, pa čak lošije i od onih učesnika koji su u penziji ili su bili nezaposleni.

“Mnoge zemlje planiraju da podignu starosnu granicu za odlazak u penziju, to znači da će ljudi raditi i u svojoj starosti”, kaže Mackenzie.

Prema njegovim rečima, stepen intelektualnih sposobnosti zavisi i te kako od radnog vremena. Na primer, to može biti i mač s dve oštrice, jer rad stimuliše moždanu aktivnost, ali ako je dugotrajan, može izazvati umor i stres, što može potencijalno oštetiti kognitivne funkcije.

“Napominjemo da su razlike u radnom vremenu kod odraslih važne za održavanje kognitivnog funkcionisanja. To znači da, u srednjem i starijem dobu, treba raditi kraće ukoliko želimo da sačuvamo kognitivne sposobnosti”, kaže profesor.

Izvor: GdeInvestirati/B92
Previous Okončan štrajk u Kuvajtu, cene nafte u padu
Next Francuska na ime neplaćenog poreza traži od McDonald'sa 300 miliona evra

You might also like

Društvo 0 Comments

Zbog lažne robe svet je u gubitku 461 milijardu dolara

Vrednost falsifikovane i piratske robe je čak 461 milijarda dolara čime učestvuje sa do 2,5 odsto u svetskoj trgovini.

Društvo 0 Comments

Prvi beogradski sajam ženskog preduzetništva

U Beogradu je danas održan Prvi beogradski sajam ženskog preduzetništva na kojem se predstavilo 48 preduzeća u vlasništvu žena.

Svetske berze 0 Comments

Građani Srbije nisu jedini koji imaju više poverenja u evropsku nego u sopstvenu monetu

Građani centralne i jugoistočne Evrope često imaju više poverenja u evropsku nego u sopstvenu monetu i pored lokalne valute, ima važnu ulogu kao platežno sredstvo, proizilazi iz studije Nacionalne banke

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply