Dimitrije Boarov: Smanjite poreze umesto “bacanja para narodu iz helikoptera”

Dimitrije Boarov: Smanjite poreze umesto “bacanja para narodu iz helikoptera”

Ideja o helikopterskom novcu nije nova. Šta preostaje Srbiji u nedostatku novih ekonomskih predloga ukoliko ne nastavi angažman sa Međunarodnim monetarnim fondom?

U komentaru na Novom Magazinu, ekonomski novinar Dimitrije Boarov spominje predlog pokreta Dveri o napuštanju dogovorene ekonomske politike sa MMF-om.

Oni se u najkraćem zalažu za “strogo kontrolisano ili ograničeno štampanje dodatnog državnog novca koji bi se namenski isključivo koristio za pokretanje domaće proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta”.

U nastavku obrazloženja ovog predloga, racio ove predizborne inicijative traži se u činjenici da Srbija budžetski deficit pokriva novim zaduživanjem u inostranstvu, dok bi, navodno, taj deficit naša centralna banka mogla da pokriva iz štamparije dinara, otkupljujući državne obveznice. Pri tome bi se s takvim dinarima bez pokrića, navodno, mogla osnovati i jaka razvojna banka i pospešiti razvoj domaćih banaka, itd.

“Helikopterski novac” nije nova ideja

Naime, kako se to krajem marta moglo videti i na sajtu agencije Bloomberg, u svetu se već mesecima razglaba o “helikopterskom novcu” koji je svojevremeno spomenuo i pokojni guru svetskog monetarizma Milton Friedman.

Reč je o tome da se, prema Friedmanu, deflacija (pad cena) koja izaziva privrednu recesiju (ili obrnuto, da primetimo) i pad kreditne aktivnosti, uz prateći rast nezaposlenosti, po svaku cenu mora zaustaviti, pa makar “bacanjem para narodu iz helikoptera”.

Umesto novca bez pokrića

Konjunktura u evrozoni bila bi bolja da je ECB taj novac, umesto bankama, podelila građanstvu.

Foto: Mario Draghi, telegraph.co.uk

Foto: Mario Draghi, telegraph.co.uk

Kako piše svetska, a i komšijska štampa (na primer, zagrebački Globus od 1. aprila), ni poslednja akcija guvernera Evropske centralne banke Marija Draghija, sa takozvanim “kvantitativnim popuštanjem”, to jest upumpavanjem velikog izmišljenog novca u evropski bankarski sistem, nije pokrenula privredu evrozone u očekivanu dinamiku konjunkture, jer banke uzimaju ove jeftine pare, pa ih stokiraju kod same ECB, te tako jačaju svoj kreditni i kapitalni kredibilitet, ali ne pokreću poslove.

Zbog toga su neki zagovornici “helikopterskog novca” već izračunali da bi konjunktura u evrozoni bila bolja da je ECB taj novac, umesto bankama, podelila građanstvu država koje spaja i evro kao zajednička valuta. Prema tom proračunu od dosad podeljenog novca iz “kvantitativnog popuštanja” ECB, svaki građanin država evrozone dobio bi 3.271 evro pa bi, trošeći te pare po radnjama, možda više povećao evropsku proizvodnju nego kada se “novac bez pokrića” odobrava bankama koje ne veruju da proizvođači mogu vratiti ta sredstva njima, čak ni uz minimalnu kamatu.

SAD uspešno isprobale helikoptersku ideju

Foto: helikopterski novac

Foto: helikopterski novac

Neki promućurniji zagovornici ove ideje o “ekonomskom perpetuum mobile” smatraju da su SAD već uspešno isprobale model “poklanjanja novca” građanima da bi ovi pokrenuli domaću industriju, kada su u Bušovo vreme (2008. godine) putem jednokratnog čeka u visini od 300 do 600 dolara “otpisale” poreske obaveze građana za poklonjenu sumu. Tako se, po sugestiji nekadašnjeg šefa Federalnih rezervi Bena Bernankea, ideja monetarne poplave spojila sa poreskom politikom – što, po evropskim shvatanjima, “helikopterskom novcu” daje veću prijemčivost.

Smanjiti poreze

U Evropi se inače stalno smišlja kako inflaciju naštimovati na stopu od blizu dva odsto godišnje (sa prošlogodišnjih 0,3 odsto), da bi porezi bili obilniji, deficiti manji, a privreda življa – što je Srbija već ostvarila, bar na terenu inflacije.

Možda bi, otuda, kada eventualno izguramo obaveze koje smo preuzeli od MMF-a, umesto bacanja novca iz (ruskih) helikoptera, koji će navodno stići u junu, pre trebalo razmisliti o smanjivanju poreza privredi i građanstvu kako bi se podstakli privredna aktivnost i zapošljavanje.

Izvor: Gdeinvestirati.com/Novi Magazin.rs
Previous Šta kažu stručnjaci o subvencijama MSP sektoru
Next Italijanski referendum protiv offshore platformi je propao

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

BiH: Realni rast BDP-a u trećem tromesečju 2,9 posto

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u BiH u trećem tromesečju 2017. godine, u odnosu na isto tromesečje prethodne godine, iznosio je 2,9 posto.

Industrija 0 Comments

Ambasador Kine i direktor kompanije He Steel sa poslovodstvom RTB Bor

Ambasador Kine Li Mančang i direktor kineske kompanije “He Steel”, koja je kupila Železaru Smederevo, Song Sih razgovarali su danas u Boru sa poslovodstvom Rudarsko topioničarskog basena Bor o saradnji

Makroekonomija 0 Comments

Jorgovanka Tabaković: Smanjen fiskalni deficit, inflacija stabilna, povećana projekcija rasta BDP-a

Zbog uspešne fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, u 2016. godini je posebno smanjen fiskalni deficit, koji bi u ovoj godini trebalo da iznosi 2,1 odsto BDP, izjavila je danas guverner

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply