NBS: Postoje uslovi za kreditiranje privatnog sektora bez posezanja za nestandardnim merama

NBS: Postoje uslovi za kreditiranje privatnog sektora bez posezanja za nestandardnim merama

Imajući u vidu da je domaći bankarski sektor likvidan i da je Narodna banka Srbije svojim merama doprinela stvaranju ambijenta koji karakteriše snažan pad kamatnih stopa, postoje i uslovi za kreditiranje privatnog sektora bez posezanja za nestandardnim merama, ocenila je NBS.

Pored doprinosa oporavku Srbije kroz postignutu i očuvanu cenovnu i finansijsku stabilnost, Narodna banka Srbije je trasirala put za snažan pad kamatnih stopa na dinarske kredite, kaže se u saoštenju objavljenom na sajtu NBS.

Istaknuto je da je smanjenje referentne kamatne stope započeto u maju 2013. a da su tokom 2015. niski inflatorni pritisci, dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi i zaključenje aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) otvorili prostor za intenzivnije ublažavanje monetarne politike, uprkos povećanoj neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu.

Referentna kamatna stopa je u 2015. snižavana sedam puta, za ukupno 3,5 procentnih poena, a od početka ove godine za dodatnih 0,25 procentnih poena i trenutno iznosi 4,25 odsto, što je, kako je navela NBS, bilo praćeno i znatnim padom kamatnih stopa na tržištu novca i kredita, odnosno znatno nižom cenom zaduživanja države i privatnog sektora.

Saopšteno je da su kamatne stope na novoodobrene dinarske kredite privredi i stanovništvu u februaru ove godine na najnižem nivou i iznose u proseku 5,7 odsto za privredu i ispod 12 odsto za stanovništvo. U odnosu na period pre godinu dana niže su za 7,8 procentnih poena za privredu i za 6,6 procentnih poena za stanovništvo.

“I kamatne stope na kredite u deviznom znaku su u padu usled nižih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu novca i niže premije rizika zemlje, pri čemu je taj pad manje izražen u odnosu na kamate na dinarske kredite”, istakla je NBS.

poljoprivredaUkazano je da se građani već duže vreme pretežno zadužuju u dinarima (preko 60 odsto), a od novembra se 99 odsto novih gotovinskih kredita odobrava u dinarima, od čega dve trećine na rok otplate duži od pet godina.

“Sa daljim oporavkom ekonomske aktivnosti i obezbeđenom niskom i stabilnom inflacijom, uz relativno stabilan devizni kurs, očekujemo da će se i preduzeća u sve većoj meri oslanjati na dinarske kredite. Znatan rast novih investicionih kredita privredi ukazuje na to da se rast privatnih investicija u većoj meri nego ranije finansira kreditima banaka. Između ostalog to je doprinelo i da privatne investicije budu glavni nosilac ekonomskog rasta u 2015. godini, a takva su očekivanja i za naredne godine”, ocenila je NBS.

Podrške investicijama su, kako je navedeno, obezbeđena makroekonomska i očuvana finansijska stabilnost.

“Da je na tom planu postignut veliki napredak, svedoče i tri uspešne revizije aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom, poboljšanje izgleda kreditnog rejtinga zemlje od sve tri agencije koje prate Srbiju (Fitch, Standard&Poor’s i Moody’s) i bolja pozicija na međunarodnoj listi konkurentnosti”, istakla je NBS.

Centralna banka je najavila da će monetarna politika i u narednom periodu nastaviti da preko kreditne aktivnosti podstiče privredni rast, u meri u kojoj joj to dozvole kretanja ključnih faktora inflacije i rizici iz međunarodnog okruženja.

Previous Evropska komisija ne komentariše Jutarnji list
Next Evropske berze: Indeksi u plusu, u fokusu predstojeći sastanak izvoznika nafte u Dohi

You might also like

Najvažnije vesti

Mladi preduzetnici: Niški bumerang na stranicama svetskih medija

Da dobra ideja može da pokrene preduzetnički duh mladih pokazuje primer iz srednje “Mašinsko-tehničke škole 15. maj” u Nišu, u kojoj srednjoškolci proizvode bumerange.

Tema dana

Raspisan tender za tehničku kontrolu liftova u Beogradu

JP Gradsko stambeno raspisalo je tender za tehničku kontrolu liftova na području grada Beograda.

Preduzetništvo

Drvene naočare: Svetski brend iz Zrenjanina

Ilija Demenesku i Istok Radovanov, drugari iz detinjstva, posle završenih studija prava i arhitekture, vratili su se u Zrenjanin i počeli da prave sunčane i dioptrijske naočare od drveta.