Svet ulazi u novu fazu valutnog rata

Svet ulazi u novu fazu valutnog rata

Početkom globalne finansijske krize pre desetak godina, kada se videlo da se ne radi o običnoj kratkoročnoj recesiji, centralne banke pojedinih zemalja odučile su slabljenjem vlastite valute podstaći rast izvoza, čime bi se podstakla proizvodnja i otvaranje novih radnih mesta u njihovoj zemlji, a što bi dovelo do ublažavanja negativnih posledica krize i pomoglo u vraćanju ekonomije na pravi kurs.


No izvoz jedne zemlje nužno postaje uvoz ostalih zemalja, koje su takođe bile zahvaćene krizom i isto tako su odlučile prebroditi je smanjivanjem uvoza i podsticanjem izvoza, što se najlakše postiže slabljenjem valute. Jedna za drugom, centralne banke praktično svih najvažnijih ekonomija na svetu, počele su preduzimati mere koje su dovodile do slabljenja njihovih valuta u odnosu na valute njihovih najvažnijih trgovinskih partnera. Takva situacija naziva se valutni rat  i redovno dovodi do velikih oslcilacija valutnih kurseva.

Nekoliko godina kasnije, nakon provođenja radikalnih mera monetarne politike koje nikada pre nisu korišćene, kriza se smirila, no situacija još uvek nije bajna. Ekonomski rast je u većini ekonomija i dalje slab, a stopa inflacije već je godinama na neuobičajeno niskim nivoima.

Centralna banka, koja se u krizi prva odlučila na ubrizgavanje ogromnih količina novca u finansijski sastav bila je američka centralna banka i po mnogima je upravo radi toga danas američka ekonomija u najboljem stanju. Kao što je bilo očekivano, američka centralna banka je kasnije prva završila program direktnog ubrizgavanja novca u finansijski sastav i prva je počela podizati referentne kamatne stope kako bi sprečila nagli rast stope inflacije i kako bi si stvorila prostor za delovanje u sledećoj recesiji. Takvi potezi doveli su do naglog jačanja američkog dolara u odnosu na većinu ostalih valuta, pa je dolar danas u odnosu na evro, britansku funtu i japanski jen 10 do 20% jači nego je bio pre tri godine.

foto: pixabay.com

foto: pixabay.com

Evropska i japanska centralna banka su se pre nekoliko meseci odučile na još jednu ekstremnu meru monetarnog popuštanja – spuštanje kamatnih stopa u negativnu teritoriju, pa se u američkoj centralnoj banci pojavio strah da će, ukoliko nastavi podizati kamatne stope u SAD-u, uzrokovati prebacivanje ogromne količine kapitala u SAD, što će dovesti do dodatnog jačanja dolara i pogoršanje američkog trgovinskog deficita. Iz poslednjih nekoliko obraćanja javnosti Janet Yellen, čelnice američke centralne banke, može se zaključiti da kamatne stope neće biti podizane tempom kakav se očekivao pre nekoliko meseci, nego će proces zatezanja monetarne politike biti mnogo sporiji.

To znači da svet ulazi u novu fazu valutnog rata. Cilj će i dalje biti isti – imati slabiju valutu nego najvažniji trgovinski partneri, kako bi se stimulisao izvoz i destimulisao uvoz, ali sada se to više neće postizati uvođenjem ekstremnijih mera monetarnog popuštanja od ostalih centralnih banaka, nego odgađanjem zatezanja monetarne politike. Rezultat takve strategije će takođe biti isti – one centralne banke koje sporije budu dizale kamatne stope, osiguraće vlastitoj ekonomiji povoljan kurs valute koji će i u sledećim godinama pogodovati izvozu.

Analitičari Admiral Marketsa smatraju da će te takav pristup provođenju monetarne politike i dalje uzrokovati  velike oscilacije valutnih kurseva.  Te očekivane oscilacije nastaviti će predstavljati  rizik pri zaduživanju u stranim valutama, ali će takođe pružiti priliku za ostvarivanje profita svima onima koji aktivno trguju valutama.

Izvor: GdeInvestirati/AdmiralMarkets
Previous Beogradska berza: Skroman promet, Komercijalna dobitnik dana
Next Do velikih zarada uz 15 saveta

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Svetske berze: Pad cena nafte pritisnuo tržišta

Podatak da su samo 4 glavna indeksa od deset vodećih berzi u svetu prošle nedelje poslovala sa dobitkom ukazuje na oprez u trgovanju na globalnim tržištima kapitala.

Azijske berze: Snažan skok berzi, dolar ojačao

Dobro raspoloženje na azijskim berzama zahvaljuje se skoku cena akcija na Wall Streetu za više od 1 odsto.

Svetske berze 0 Comments

Evro oslabio na skoro 1,10 dolara, turska lira i funta u padu

Evro je u utorak oslabio prema američkom dolaru nakon što je objavljeno da je Indeks poverenja investitora, koji izračunava nemački ekonomski institut ZEW, u julu pao.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply