Niska zainteresovanost za državne obveznice

Niska zainteresovanost za državne obveznice

Iako su bankarske kamate na štednju pale na oko 1 odsto, građani se retko odlučuju da svoj novac ulože u državne obveznice.

Kamata na trogodišnje evro obveznice iznosi 3,25 odsto, dok na dinarske iznosi 5,95 odsto. Dodatni stimulans za ulaganje u dinarske papire je odsustvo poreza na dobt, za razliku od deviznih.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, na primarnim aukcijama, što znači direktno kod države, obveznice su kupila ukupno 343 fizička lica.

Kamate na deviznu i dinarsku štednju su niske, a ni prinosi na obveznice ne konkurišu previše štednji. Prinosi na evro obveznice prilično su mali što je direktna posledica monetarne politike svetskih centralnih banaka Američkih federalnih rezervi i Evropske centralne banke.

Godišnji prinos na državne hartije u evrima je na poslednjoj aukciji iznosio 1,05 odsto, dok su hartije denominovane u dinarima nosile prinos od 4,01 odsto.

Ako su hartije duže ročnosti i prinosi su viši pa su tako trogodišnje dinarske obveznice nosile prinos od 5,95 odsto, a evro 3,25 odsto. U slučaju dinarske štednje kamate idu od tri odsto za oročenje na tri meseca do pet odsto za štednju na tri godine. Za iste rokove efektivna kamata na evro štednju je od 0,8 do 1,15 odsto.

Brokeri kažu da se građani najviše opredeljuju da kupe dvogodišnje i trogodišnje evro obveznice koje u prvom slučaju nose prinos od 1,4 procenta, a u drugom slučaju 3,25 odsto godišnje. Tek veća ulaganja od 10.000 do 20.000 evra donose unosniju zaradu.

Prema podacima Narodne banke ulaganje stanovništva u državne HOV zanemarljivo je malo u odnosu na štednju koja trenutno iznosi 45 milijardi dinara u domaćoj valuti i 8,6 milijardi evra devizne štednje. U vlasništvu stanovništva trenutno se nalazi oko 22 miliona dinara ili tek 0,004 odsto ukupnog portfelja državnih dužničkih papira u dinarima i oko 19 miliona evra, odnosno 0,87 odsto portfelja državnih hartija od vrednosti u evrima. Gruba računica pokazuje da prosečno ulaganje iznosi oko 50.000 evra.

Obveznice oslobođene poreza

Na deviznu štednju plaća se porez, na dinarsku ne, a u slučaju kupovanja državnih dužničkih papira poreza nema. Brokerska provizija je 0,3 odsto. Može da bude i niža, u zavisnosti od sume koja se ulaže, a moguće je da bude fiksna, u apsolutnom iznosu, ukoliko je veća suma novca u pitanju.

Kada su u pitanju Beogradska berza i Centralni registar, oni takođe imaju maksimalnu proviziju u apsolutnom iznosu od 5.000 dinara što može značajno smanjiti iznos ukupnih troškova. Investitor mora da otvori vlasnički račun za hartije od vrednosti i namenski račun u banci.

Državne dužničke papire moguće je kupiti na dva načina: direktno od države u primarnoj emisiji ili na sekundarnom tržištu putem Beogradske berze. Ukoliko se neko ipak odluči da finansira državu može da kupi čak 50 odsto obima aukcije. Ograničen je minimalni iznos kupovine i to na 50.000 dinara i 5.000 evra. Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za javni dug emituje hartije od vrednosti u apoenima od 10.000 dinara i 1.000 evra, a minimalna količina koje po aukciji može da kupi jedno lice je pet komada. U slučaju kupovine i prodaje kod brokera predmet trgovine može da bude i samo jedna obveznica.

Izvor: Politika.rs
Previous Četvrti kvartal za redom padaju zarade američkih kompanija
Next Tata steel: Prodato jedno postrojenje u Britaniji

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Da li kriptovalute mogu da zamene zlato?

U svetu se trenutno trguje sa 2.100 digitalnih valuta, sa kombinovanom tržišnom kapitalizacijom od skoro 150 milijardi dolara.

Banke i finansije 0 Comments

ECB pozajmila bankama u evrozoni 233,5 milijardi evra

Banke u evrozoni su “pojurile” da od Evropske centralne banke (ECB) uzmu poslednju rundu jeftinih dugoročnih kredita, pošto je sve više signala koji govore da će troškovi zaduživanja uskoro poskupeti.

Makroekonomija 0 Comments

Mladen Šarčević: Prosvetarima veće plate od oktobra

Prosvetari će prvo povećanje plate dobiti u oktobru, najavio je ministar prosvete Mladen Šarčević.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply