Šta Kina namerava da uradi da bi povećala produktivnost?

Šta Kina namerava da uradi da bi povećala produktivnost?

Privredni razvoj u Kini doprineo je višim troškovima radne snage, pa će zbog povećanja produktivnosti u narednim godinama mnoge poslove preuzimati industrijski roboti.

Prema istraživanju Citija i škole Oxford Martin, više od 75 odsto poslova u Kini su pod “visokim rizikom” kompjuterizacije.

Sledi rapidan rast

Azijska kuća Mirae Asset Management, koja raspolaže imovinom od 75 milijardi dolara, predviđa da će se kineska armija robota razvijati po stopi od 35% godišnje sve do 2020.

Kina je prošle godine imala oko 260.000 industrijskih robota. “Korišćenjem pravila palca, gde jedan industrijski robot zamenjuje četiri do pet radnika, ovo znači da će roboti ostaviti više od milion ljudi bez posla”, kaže Rahul Chadha, šef investicija u Mirae.

Automatizacijom do veće produktivnosti

Broj robota u Kini će ostvariti oštar rast u narednim godinama. U Mirae kažu da će Kina slediti primer Japana, koji je pre četvrt veka ušao u proces automatizacije. Kao što grafik pokazuje, Kina se 2000. godine nalazila na nivou Japana iz 1974., a period koji sledi je rapidna ekspanzija automatizacije procesa.

Foto: ft.com

Foto: ft.com

Ovo se poklapa sa predviđanjima Internacionalne federacije za robotiku (IFR) koje kaže da je Kina nabavila 57.000 robota u 2014, a do 2018 će kupovati 150.000 robota godišnje.

Chadha je izračunao da će roboti zameniti oko 3.5 miliona kineskih radnika u toku narednih pet godina. On kaže da lideri Kine poručuju da će poboljšati produktivnost zemlje uz pomoć automatizacije. Oni su “paranoični oko brzog obavljanja stvari”, i veruju da je to tako zato što to radi i njihova konkurencija.

Promene na tržištu radne snage

On veruje da ovaj proces pokreće izmena dinamike na tržištu radne snage. Do skora je minimalna cena rada u Kini smanjivala prednosti zamene radne snage kapitalom. Ali se to sada menja. Iako je minimalna cena rada u Kini i dalje relativno niska, ona je porasla 17% u odnosu na godišnju stopu rasta (u periodu 2002-2012), što daleko nadmašuje rast plata u drugim razvijenim ekonomijama.

Iako je neizbežno da brzina rasta plata uspori, dostupnost radne snage će takođe usporiti. Tržište radne snage u Kini poraslo je sa 80 miliona na 930 miliona u periodu od 2000-2010. U finansijskoj grupi Mirae veruju da će se rast radne snage zaustaviti, a zatim početi da usporava.

Dodatno, mladi radnici koji tek stupaju na tržište rada sve više odbijaju sektor proizvodnje, a zbog boljeg obrazovanja oni radije biraju sektor usluga, izbegavajući repetitivne i potencijano opasne industrijske poslove.

Pošto se broj radnika u proizvodnji na ovaj način prirodno smanjuje, robotizacija procesa neće izazvati društvene probleme u Kini, ili u okolnim zemljama sa sličnom niskom stopom nataliteta, kao što su Japan i Južna Koreja.

Implikacije na druge zemlje

Ipak ovakav trend neće naići na odobravanje u Indiji, Dalekom Istoku ili u Africi, gde je demografija u mnogo boljem stanju. Indija mora da obezbedi 10 miliona radnih mesta svake godine.

“Pred ovim zemljama su novi izazovi. One moraju nešto da promene kako bi privukle investitore ili zaobišle nove carinske barijere”, kaže Chadha, jer siromašne zemlje pretenduju da održe zaposlenost ograničavajući uvoz iz zemalja sa višom produktivnošću zasnovanom na robotizaciji.

Od koga kinezi kupuju robote?

Na tržištu robota u Kini dominiraju strane kompanije, koje ostvaruju dve trećine ukupne prodaje. Među njima prednjače japanski dvojac Fanuc i Yaskawa Electric,  švajcarsko-švedska grupa ABB i nemačka Kuka.

Foto: worldrobotics.org

Foto: worldrobotics.org

U međuvremenu su se pojavili i domaći proizvođači, koji danas zauzimaju skoro 50% tržišnog udela u osnovnim segmentima kao što su roboti za montažu, zavarivanje, rukovanje i nanošenje.

Profitabilnost vodećih kineskih proizvođača, koji uključuju HollySys Automation i Shenyang Siasun Robot & Automation, je i dalje niska zbog agresivne cenovne strategije i nedostatka ekspertize u proizvodnji glavnih komponenti.

Izvor: Gdeinvestirati.com, Financial Times
Previous Ljubodrag Savić: Produžiti radni vek, skratiti radno vreme
Next Regionalna konferencija o ženskom preduzetništvu u Beogradu

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Realni rast BDP-a Srbije 2,5 odsto u četvrtom tromesečju 2016.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2016. godine iznosio je 2,5%, u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je u utorak Republički zavod za statistiku.

Najvažnije vesti 0 Comments

Industrijska proizvodnja u Srbiji pala u februaru

Industrijska proizvodnja u Srbiji u februaru je bila manja za 1,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prosek 2016. godine je pala za 8,2

Cena električne energije porasla 300 odsto u ovoj nedelji

Električna energija je na berzama dostigla istorijske vrednosti i njena cena se za samo nekoliko ledenih dana utrostručila. Sa 50 evra koliko je megavat koštao na berzi krajem prošle nedelje,

1 Comment

Leave a Reply