Najbolje se u Srbiji živelo 1979. godine

Najbolje se u Srbiji živelo 1979. godine

Znate li da je najbolja ekonomska godina u istoriji Srbije 1979. kada smo za Francuskom zaostajali 23 godine, a 1990 smo zaostajali 35 godina, dok je danas tačno 50 godina.

Kod nas nije retka tema o zaostajanju za razvijenim zemljama. Poneko čak utvrdi smo čitav vek u zaostatku. Oni iz privrede potenciraju za smo tri tehnološke generacije iza Zapada, mada nikada nije bilo nedvosmisleno pokazano kako su došli do te računice.

Da bi došli do procene o našem zaostatku ovoga puta ćemo se poslužiti referentnom svetskom bazom podataka o nivoima dohotka po stanovniku izraženim u kupovnoj moći. Nije sporno da bi bolji pokazatelj bio realna indivudalna potrošnja (koja uključuje i javne usluge, poput školstva i zdravstva, koje ne plaćamo direktno). Međutim, ti EUROSTAT-ovi podaci postoje tek za nekoliko poslednjih godina. Izvesno je da bi naša zemlja, koja je 2014. po tom pokazatelju bila na 44% proseka EU, nešto bolje stajala nego uzimajući u obzir BDP po kupovnoj moći (2014. smo bili na 35% proseka EU).

foto: youtube.com

foto: youtube.com

Čuvena Medisonova baza podataka, gde je poslednja dostupna godina 2010, ukazuje da je BDP po kupovnoj moći prosečnog građanina Srbije na niovu istog indikatora za Francuza 1960. Dakle, kasnimo tačno pola veka. Za prosečnim Englezom kasnimo šest decenija, a za susednom Hrvatskom u kašnjenjusmo deset godina. Budući da Medisonova baza podataka služi za upoređivanje realnih dohodaka kroz vreme i prostor ovo znači da smo, grubo posmatrano, dostigli standard zapadne Evrope od pre pola stoleća.

Ono što ohrabruje je da je zaostajanje kako se vraćamo dalje u prošlost bilo sve veće. Npr. 1930. bili smo tačno vek iza Francuza, što se i intiutivno čini realnim, imajući u vidu pored ostalog, impresioniranost Srba u 19. veku, pored ostalih i samog Kralja Milana, tom državom. Već 1960. zaostatak za Francuzima je smanjen na sedam decenija, a i u narednih dvedesetak godina bilo smo na putu smanjivanja gepa. Famozne 1979. prosečan Srbin imao je dohodak kao prosečan Francuz samo 23 godine ranije. Bio je to najbolji rezultat svih vremena (istina, za srednjovekovnu srpsku državu nemamo podatke). Već 1990, godine čuvenih reformi Ante Markovića, Francuska nam je bežala tri i po decenije. Potom se jaz proširivao do 2000, da bi od tada blago smanjivali zaostatak. Inače, vrlo slično zaostajanje je i za Nemačkom kroz vreme. Budući da se radi o dve najvažnije ekonomije kontinentalne (zapadne) Evrope u poslednja barem dva veka, poređenje sa ovim dvema zemljama daje širu sliku, tj. ukazuje na naš zaostatak za zapadom kontinenta.

Sumarno, 1930. smo kasnili ceo vek, a od početka 21. veka smanjujemo zaostatak, i sveli smo ga na pedeset godina 2010. Dakle, trend ukazuje da bi “približavanje” Zapadu trebalo da se nastavi. Možda zvuči ironično, ali ipak napredujemo.

Izvor: GdeInvestirati/Nedeljnik
Previous FAO: U martu prvi svetski rast cena hrane u pet meseci
Next Vlada Srbije usvojila Program obnove javnih objekata

You might also like

Politika

Brexit i izbor Macrona promenili pogled Merkelove na EU

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je, obraćajući se glasačima uoči saveznih izbora, da su odluka Britanije da napusti EU i izbor Emmanuela Macrona za predsednika Francuske promenili njen pogled na

Društvo

Uredba o formiranju pomoćne policije zvanično ukinuta

Odluka o ukidanju uredbe o formiranju pomoćne policije u Srbiji objavljena je u najnovijem Službenom glasniku.

Društvo

Najveća offshore bogatstva na svetu

Najnovija studija o nejednakosti prihoda pokazuje da najveći svetski bogataši drže svoja bogatstva u zemljama koje predstavljaju svojevrsne poreske oaze.