Produktivnost u Srbiji: Radim, a ne primam platu

Produktivnost u Srbiji: Radim, a ne primam platu

U Srbiji postoji oko 50.000 radnika koji rade, a mesecima ne primaju redovnu platu, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Prema nekim drugim podacima, ta cifra je dosta veća.

Sindikati skreću pažnju na to da, osim neisplaćivanja plata, postoji i neplaćanje doprinosa, neplaćanje staža, zakidanje na zaradi, neplaćanje prekovremenog i noćnog rada…

“Gladni radnici ne mogu biti produktivni i stvarati veliki profit”, kaže za Dnevnik profesor Darko Marinković.

“Kroz medijski projekat ‘Gde su naše plate?’ došli smo do podatka da su radnici koji rade i imaju radno mesto i šta da proizvode – mesecima bez plata”, kaže Marinković.

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, takvih radnika u Srbiji je oko 50.000, dok podaci sindikata pokazuju da je ta brojka nekoliko puta veća.

Ako se doda da je neisplaćivanje zarada u Srbiji višedecenijski problem koji služi za lično bogaćenje pojedinih poslodavaca, dok je država inertna, pravosuđe neefikasno, a zakoni se ne sprovode, onda je još jasnije zašto su nam plate male i zašto zaostajemo za drugima.

Pomenuti projekat se godinu dana bavio temom neisplaćenih zarada u Srbiji, koristeći izjave predstavnika sindikata, poslodavaca, eksperata i političkih vlasti jer je jasno da je reč o ozbiljnom problemu, koji traži animaciju celog društva, kao i rešenje, a preko kojeg se godinama olako prelazi.

Gladan radnik nije sposoban za rad

Istraživanje je pokazalo i veliko razumevanje samih radnika za situaciju u kojoj je cela država, dodaje Marinković, objašnjavajući da su zaposleni, i pored bede s kojom se teško nose, uspeli da “obuzdaju” gnev i nađu obrazloženje za izostanak redovnih plata. Na pitanje da li ta pojava utiče na produktivnost radnika, a time i na ukupnu proizvodnju, Marinković odgovara da radnik koji radi i ne prima platu gubi motivaciju za rad, a samim tim je i njegova produktivnost umanjena.

“Gazde to moraju dobro znati: gladan radnik ne može biti produktivan, niti motivisan da dobro radi. On čak ni fizički nije sposoban da dobro radi kada je gladan. Uz to, narušava mu se i zdravlje jer se ne hrani dovoljno, a to, opet, utiče na ugrožavanje radne i životne sposobnosti. Konačno, treba biti svestan toga da kapitalisti u danas razvijenim demokratskim državama Evrope nisu prihvatili podizanje standarda i kvaliteta života ljudi na osnovu pristojnih zarada zato što su iznenada ‘zavoleli’ radnike, već zato što je bilo jasno da drugačije društveno neodgovorno ponašanje neminovno dovodi do nezadovoljstva radnika, a to se manifestuje kroz štrajkove, javne proteste, socijalni bunt, a u takvim uslovima nema profita i zarade”, zaključio je Marinković.

Izvor: Dnevnik.rs
Previous Slovenija preuzima od Srbije 6 diplomatskih zgrada bivše SFRJ
Next Domaći sajt AskGamblers prodat za 15 miliona evra

You might also like

Društvo 0 Comments

Online prodavnice ugrožene zbog opasnog propusta

Bezbednosni stručnjaci iz kompanije DefenseCode otkrili su ranjivost na platformi za e-trgovinu Magento koja napadačima dozvoljava postavljanje i pokretanje zlonamernog koda na serverima online prodavnica.

Transport 0 Comments

Tigar Tyres otvorio savremeni pogon, posao za još 500 radnika

Kompanija Tigar Tyres u Pirotu, deo francuske i svetske gumarske imperije Mishelin otvorila je najsavremeniji pogon valjare.

Makroekonomija 0 Comments

Paket za penzije – 35 milijardi dinara

Za najavljeni finansijski paket kojim će penzionerima do kraja godine biti povećana primanja iz budžeta treba da se izdvoji 35 milijardi dinara.

2 Comments

  1. Stanko
    April 06, 15:44 Reply
    Pogledajte o ovome je rec.. ljudi su postali kao robovi, rade za sitne pare, neprijavljeni, trpe mobing. Rekao bih najbolje da pogledate sajt Ogledalo firme koji sluzi za ostavljanje anonimnih komentara bas o ovome! da vidite kakve cete sve komentare procitati.
  2. Nebojsa Mitric
    May 04, 22:33 Reply
    Narod je s ptavom ogorcen. Drzavna adminiistracija zastupa intrese stranog kapitala. Kod domaceg stanovnista se stvorila apatija i osrcaj nemoci jer negativna selekcija u svim strukturama i na svim nivoima potpuno opstruira svakii posten rad, kreativnu akciju i postovanje strucnosti.

Leave a Reply