Panama papers: Zašto nema američkih imena u dokumentima?

Panama papers: Zašto nema američkih imena u dokumentima?

Panamski dokumenti koji su poput cunamija zapljusnuli ceo svet, uključujući i predsednike država, jedva da su se dotakli američkih pojedinaca ili kompanija.

To nije zato što bogati Amerikanci ne koriste ofšor račune kako bi izbegli plaćanje poreza u SAD, piše Danny Vinik u listu “Politico”.

Prema nekim procenama samo 2014. godine iz SAD je preko ofšor kompanija povučeno 1,2 triliona dolara. Neki ekonomisti smatraju da su Amerikanci sakrili svoj pravi identitet iza drugih imena u advokatskoj kancelariji “Mossack Fonseca”, dok poreski stručnjaci smatraju da uzrok tome treba tražiti u promeni globalne finansijske politike i sopstvenog ukusa. Utaja poreza je, zbog neefikasnosti sistema, daleko veći problem u zemljama u razvoju. Kada bogati Amerikanci žele da pobegnu od plaćanja poreza, oni ne gledaju u Panamu, već preferiraju Bermude, Kajmanska ostrva ili Singapur.

Da se „Panama papers“ desio ranih 80-ti, verovatno bi u skandal bilo umešano više američkih imena, navodi list. Tada je Panama, sa svojim labavim bankarskim propisima, za Amerikance bila “poreski raj”.

Ali nakon što je George Bush 1989. godine u američkoj invaziji pomogao da se svrgne panamski diktator Manuel Noriega, bogati Amerikanci od tada izbegavaju Panamu.

Istovremeno su mesta poput Bermuda, Kajmanskih ostrva i Britanskih Devičanskih ostrva promenile svoje zakone da bi privukle više investicija. Politički sistemi ovih zemalja su daleko stabilniji od panamskog, koji je još uvek nestabilan.

Pored toga, te države deluju u okvirima engleskog prava, što omogućava američkim pravnicima da se osećaju sigurnije.

Prošle godine je ekonomista Gabriel Zucman u svojoj knjizi “Sakriveno nacionalno bogatstvo” izračunao da se na računima ofšor kompanija nalazi oko 8 odsto svetskih finansija, koje vlasti košta 200 milijardi dolara izgubljenih poreskih prihoda godišnje.

Ali tih 8 odsto zamagljuje pojedinačno velike razlike među državama. Američki ofšor problem je “prilično skroman”, sa svega četiri odsto američkih finansija koje se nalaze ofšor. Taj broj za Rusiju iznosi 52 odsto i 57 odsto za Zalivske zemlje.

Osim što su SAD i evropske zemlje napravile značajan korak u borbi protiv utaje poreza, postoji jedno, za Amerikance najbezbednije, mesto gde mogu sakriti svoja sredstva – Sjedinjene Američke Države, piše “Politico”.

Zukman je izjavio da nije preterano začuđen što u “Panamskim dokumentima” nema Amerikanaca. Jedan od razloga za to je što je prilično lako osnovati lažne, anonimne kompanije u nekim državama SAD, kao što su Delaver i Nevada, tako da nije potrebno ići u Panamu.

U stvari, više međunarodnih organizacija je ocenilo SAD kao jedan od najvećih poreskih rajeva u prošloj godini, konstatuje list.

Izvor:Agencije

Previous Svetska banka: Rusija ne poseduje dovoljno sredstava da bi se izborila sa siromaštvom
Next Skok cena nafte za više od 5 odsto podstakao rast berzi, evro stabilan iznad 1,14 dolara

You might also like

Makroekonomija

Kineske investicije u Evropi rastu, u Severnoj Americi padaju

Direktna kineska inostrana ulaganja dramatično su se promenila u odnosu prema SAD-u i Kanadi te se usmerila prema Ujedinjenom Kraljevstvu i ostatku Evrope u prvoj polovini ove godine, pišu kineski

Makroekonomija

Vlada Portorika predstavila plan za restrukturiranje duga

Vlasti Portorika predstavile su danas novi plan za restrukturiranje dela državnog duga u visini od 70 milijardi dolara.

Makroekonomija

Prvi put u istoriji Beograd dobio kreditni rejting

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da je Beograd bio jedini grad ove veličine u Evropi koji nije imao kreditni rejting i da se dobijanjem B1 kreditnog rejtinga sa pozitivnim izgledom,