Zašto je kontrolisano fleksibilni kurs dinara najmanje loša opcija

Zašto je kontrolisano fleksibilni kurs dinara najmanje loša opcija

Deo ekonomista zalaže se za primenu potpuno fluktuirajućeg kursa dinara, dok MMF smatra da bi trebalo dozvoliti veću fleksibilnost. Da su margine dozvoljenih dnevnih varijacija kursa veće, NBS bi trošila manje monetarnih rezervi.

Za prva tri meseca ove godine, NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala više od 550 miliona evra, a kupila 10 miliona.

Ako je suditi prema oceni predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda projektovani okvir targetiranja inflacije odgovara Srbiji, ali bi “trebalo dozvoliti veću dnevnu fleksibilnost deviznog kursa”, u meri u kojoj to ne bi ugrozilo ciljanje inflacije i finansijsku stabilnost. S druge strane, iz Narodne banke Srbije poručuju da neće gurati inflaciju u ciljani okvir tako što će dozvoliti veće oscilacije kursa. Podsećaju, takođe, da se sprovodi režim rukovođenog plivajućeg deviznog kursa, kao i da će i ubuduće intervenisati na deviznom tržištu samo radi smanjenja prekomernih dnevnih oscilacija kursa ili stimulisanja obima prometa, kao i radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i cena na domaćem tržištu.

Činjenica je, međutim, da se u praksi primenjuju manje kursne oscilacije, čak relativno fiksni devizni kurs, pa bi, imajući to u vidu, NBS trebalo da proširi margine fluktuacija kursa dinara. Drugim rečima, MMF je u pravu kad sugeriše veću dnevnu fleksibilnost kursa dinara, što bi moglo da znači da treba oboriti vrednost domaće valute, u situaciji kada je inflacija (oko dva odsto) ispod ciljanog nivoa (četiri odsto plus-minus 1,5) a plate i penzije beleže pad.

Kompromis između fiksnog i fluktuirajućeg kursa

Od 2010. do početka 2016. godine dinar je oslabio 21 odsto, dok je samo u 2015. izgubio na vrednosti 0,8 odsto.

Foto: nbs

Foto: nbs

Za prva tri meseca ove godine, NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala više od 550 miliona evra, a kupila 10 miliona. Ovo trošenje monetarnih rezervi bilo bi znatno manje da su veće margine dozvoljenih dnevnih varijacija kursa.

Ali, imajući u vidu činjenicu da izbor valutnog režima, zavisi od stanja privrede, njene konkurentnosti i izvozne sposobnosti, stanja platnog bilansa, visine spoljne zaduženosti, inflacije i drugih makroekonomskih parametara, onda bi se moglo zaključiti da je u ovom trenutku režim kontrolisano fleksibilnog kursa dinara najmanje loša, odnosno, najbolja opcija za Srbiju. Ovakav režim je, zapravo, kompromis između fiksnog i fluktuirajućeg kursa, koga neki ekonomisti nazivaju “prljavo plivajućim”.

Prilagođavanje kroz slabljenje dinara

Rukovođeno fleksibilni kurs dinara, odnosno monetarna politika ciljane inflacije, bolje je rešenje od fiksiranja kursa jer daje više elastičnosti finansijskom sistemu. Zato je za Srbiju bolje da se kroz slabljenje dinara obavi deo prilagođavanja, jer u slučaju valutnog odbora (fiksnog kursa), prilagođavanje je jedino moguće kroz smanjenje plata i cena, što vodi u recesiju.

Režim fleksibilnog kursa domaće valute, koji je NBS utvrdila (uz saglasnost Vlade Srbije i MMF-a) kao najmanje rizičan model za privredu, ne isključuje mogućnost da se kurs formira na tržištu, pri čemu bi intervencije centralne banke bile veoma diskretne – samo u slučaju većih odstupanja. To praktično znači da je neophodan i određeni blagi trend deprecijacije, kako bi se poboljšala konkurentnost domaće privrede.

Prednost fleksibilnom kursu data je i zbog toga što se time smanjuje potencijalna cena koju neka država mora da plati pod dejstvom eksternih nestabilnosti.

Potpuno fleksibilni kurs?

Deo domaće stručne javnosti zalaže se za primenu potpuno fleksibilnog kursa, odnosno bez ikakvih intervencija NBS, jer bi tako kretanja dinara na tržištu pokazala pravu vrednost domaće valute.

Foto: dinar

Foto: dinar

Pristalice slobodnog kretanja kursa smatraju da u sadašnjoj fazi nije moguće fiksiranje i u tom kontekstu podsećaju da je bilo nekoliko pokušaja, ali da se taj sistem raspao posle samo nekoliko meseci jer je došlo do drastičnog pada standarda stanovništva i potrošnje. Kažu da cena domaće valute mora da zavisi samo od stanja tekućeg platnog bilansa i ne može se održavati zaduživanjem države.

“Zato treba dodatno depresirati dinar i preći na plivajući kurs, a ne da se država zadužuje da bi ga branila”.

Sve češće se može čuti i konstatacija da pritisak da se fiksira kurs dinara dolazi od onog dela privrede koji se zadužio, pa hoće da im NBS proda devize po ceni koja njima odgovara. Zato je, kako navode, najprihvatljivija opcija slobodni plivajuću kurs koji pokazuje da ima smisla izvoziti, a da nema smisla uvoziti.

Fleksibilni kursevi su, generalno, bolje rešenje od fiksnih za privrede koje su izložene spoljnim šokovima.

Prednost fleksibilnih kurseva ogleda se u većoj slobodi u vođenju ekonomske i monetarne politike i olakšanom platnobilansnom uravnoteženju, pri čemu su potrebne manje devizne rezerve. Osim toga, u slučaju recesije fleksibilni kurs pomaže da se posledice krize ublaže, s obzirom na to da omogućava manji pad proizvodnje i pozitivno deluje na obuzdavanje inflacije. Benefiti se ogledaju i u ublažavanju udara na plate, a manji je i rizik od potcenjenosti i precenjenosti domaće valute, nego kod fiksnih kurseva. Fleksibilni kursevi su, generalno, bolje rešenje od fiksnih za privrede koje su izložene spoljnim šokovima, dok fiksni kursevi imaju prednosti, ako je reč o unutrašnjim poremećajima u nacionalnoj privredi. Kao jedan od glavnih argumenata za primenu slobodno fluktuirajućeg kursa njegovi zagovornici navode da taj režim destimuliše spoljno zaduživanje države i u kriznim vremenima može da obezbedi stabilnost. Fleksibilni kursevi su, inače, veoma rasprostranjeni u svetu, ali treba naglasiti da vrednost ni jedene valute nije određena samo ponudom i potražnjom na deviznom tržištu, što znači da nema potpuno slobodnog fluktuiranja kursa. To praktično znači da će centralna banka da interveniše na tržištu ukoliko dođe do ekstremnog povećanja vrednosti (apresijacije), ili obezvređivanja (deprecijacije) valute, pa ne čudi što je ovaj režim poznat i pod imenom nadzirani devizni kurs. Kod nadziranog kursa vrednost se određuje na tržištu, ali je variranje vrednosti valute utvrđeno u određenim granicama.

Tri tipa fleksibilnog kursa

  • U prvom slučaju, vrednost valute varira u određenim granicama, koje se povremeno prilagođavaju, u zavisnosti od odgovarajućih ekonomskih pokazatelja i predviđanja.
  • U drugom slučaju, vrednost valute je fiksirana, a menja se periodično, u zavisnosti od stanja na tržištu.
  • Utrećoj varijanti vrednost valute može da varira u određenom fiksnom opsegu.

Generalno, ekonomisti smatraju da je fleksibilni kurs u mnogim okolnostima bolji od fiksnog, ali se ne može reći da postoji univerzalni recept za sve države, čak i u istoj zemlji mogu da se primenjuju različiti kursevi zavisno od toga da li se ona nalazu u ekonomskoj krizi, tranzicionom procesu, ili na uzlaznoj putanji.

Dejan Jovović, naučni savetnik – redovni član NDES

Izvor: Danas.rs
Previous Po hektaru od šećerne repe i do 1000 evra
Next Siniša Mali: 6 velikih investicija pokrećemo u aprilu

You might also like

Društvo 0 Comments

Stopa nezaposlenosti u Srbiji u prvom kvartalu 14,6 odsto

Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu ove godine u Srbiji iznosila je 14,6 odsto i veća je za 1,6 procentnih poena nego na kraju prošle godine jer je broj nezaposlenih povećan

Makroekonomija 0 Comments

Obama spašava Portoriko u zadnji čas

Predsednik SAD Barack Obama odobrio je paket pomoći za američku teritoriju Portoriko u rešavanju duga od 70 milijardi dolara.

Makroekonomija 0 Comments

Prinos na sedmogodišnje obveznice ostao na 5,60 odsto

Reotvaranjem emisije sedmogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, emitovane 19. jula 2016. godine, a ponovo otvorene 25. jula 2017. godine, ukupan obim tražnje iznosio je 7,73 milijarde RSD.

6 Comments

  1. Q
    April 05, 14:45 Reply
    Uticajni privrednici, oni koje vlada sluša i o čijim intersima brine, većinom su veliki neto-uvoznici i/ili ogromni dužnici. Oni žele jak dinar da bi jeftinije uvozili robe i jeftinije dolazili do deviza za otplatu kredita. Armija zaduženih građana-glasača takođe želi jak dinar kako bi lakše otplaćivala kredite pod kojima grca. Njihov horizont očajanja i finansijskog planiranja ionako seže samo do poslednjeg dana u mesecu. Banke žele jak dinar jer on olakšava naplatu kredita, skriva neodrživo visoke kamate i usporava otpisivanje nenaplativih potraživanja. Uz to, kada je dinar jak, banke jeftino kupuju devize, povlače novac iz Srbije, tiho vraćajući kredite svojim inostranim maticama. NBS, koja ni u recesiji nije u stanju da kontroliše inflaciju, želi jak dinar jer će on smanjiti pritisak na cene, možda usporiti povlačenje kapitala iz Srbije i tako privremeno sakriti sve slabosti monetarnog sistema. Vlada takođe želi jak dinar jer to građane čini manje nezadovoljnim, a stvara i iluziju o većim evro platama. Pomoću jakog dinara se fiktivno povećava i bruto domaći proizvod iskazan u evrima i fiktivno se popravljaju svi parametri zaduženosti. Pošto svi moćni interesi konvergiraju, svi oni u horu podržavaju politiku jakog dinara i zahtevaju da NBS interveniše na deviznom tržištu.
  2. Goran
    April 05, 14:47 Reply
    Vlada takođe želi jak dinar jer to građane čini manje nezadovoljnim, a stvara i iluziju o većim evro platama. Pomoću jakog dinara se fiktivno povećava i bruto domaći proizvod iskazan u evrima i fiktivno se popravljaju svi parametri zaduženosti. Pošto svi moćni interesi konvergiraju, svi oni u horu podržavaju politiku jakog dinara i zahtevaju da NBS interveniše na deviznom tržištu. O čijem trošku se ovo subvencionisanje dinara vrši? Svi koji o tome ne bi da dublje promišljaju polaze od toga da su devizne rezerve Srbije dovoljno velike da se njima može obezbediti stabilnost dinara. Ovo je samo jedna u nizu domaćih ekonomskih iluzija.
  3. Rs
    April 05, 14:48 Reply
    Analitičari polaze od toga da će Narodna banka Srbije nastaviti, kao i do sada, da održava privid stabilnosti finansijskog sistema koristeći precenjeni dinar kao ključni instrument. Ovo tim pre što se ulazi u izbornu godinu, a to nije ambijent u kome NBS može nesmetano egzercirati svoju nezavisnost.
  4. Y
    April 05, 14:50 Reply
    Stvarne devizne rezerve Srbije su male u odnosu na ogromne i rastuće devizne obaveze. Od oko 10,3 milijardi evra rezervi, lavovski deo (približno oko 75 procenata) implicitno pripada domaćim deviznim štedišama – ne pripada državi, ne pripada NBS. Na devizne intervencije troši se i deo devizne štednje a da niko ne zna kako će se nadomestiti potrošene rezerve. Otuda, svako ko traži devizne intervencije, svesno ili nesvesno priziva bar delimičnu nacionalizaciju deviznih depozita građana.
  5. EU
    April 05, 14:51 Reply
    Pre ili kasnije, posledica ove politike će dovesti do ograničavanja podizanja devizne štednje. Ako NBS nastavi da deviznim intervencijama jača dinar i da tako subvencioniše banke, dužnike i uvoznike, neminovni efekat će biti novi slom devizne štednje, i ponovno pretvaranje devizne štednje u javni dug. Podjednako loše, zapravo još gore, jesu konsekvence ove politike po ekonomski sistem. Precenjeni kurs u 2016. godini je već doveo do novog pogoršavanja platnog bilansa. Neprekidnom podrškom uvoznicima i dužnicima preko precenjenog dinara, ušlo se u ciklus stalnog povećavanja inostranog zaduživanja države, dok je domaća ekonomija dovedena u stanje kliničke smrti.
  6. Maks
    April 05, 14:52 Reply
    Kada u jednoj državi radi samo 35 odsto radno sposobnog stanovništva, kada je država praktično bez industrije, kada i bez velikih industrijskih potrošača Srbija kuburi sa energijom, kada je infrastruktura tragično zapuštena, tada ekonomska propast ne dolazi, ona je već tu.

Leave a Reply