Niži standard, hrana iz Mađarske

Niži standard, hrana iz Mađarske

Zbog niskog standarda i pada kupovne moći, promet u trgovinskim lancima u Srbiji opada, a raste promet na crnom tržištu.

Mnogi građani sve kućne potrepštine radije kupuju na pijacama, jer su cene niže nego u radnjama.

Na buvljim pijacama se i dalje može kupiti sve. Najčešće se ipak odlazi po osnovne kućne potrepštine, hranu i kućnu hemiju. Niže cene glavni su motiv kupovine, tako je i na jugu u Nišu gde se svaki dinar pažljivo broji.

Osim što prodavac za robu koja kupi u susednim zemljama dobije povrat PDV-a, neki proizvodi u našem komšiluku imaju status subvencionisanih i to dodatno snižava njihovu cenu.

“Recimo iz Mađarske imate stalno sireve, kobasice, mesne prerađevine, one su subvencionisane tamo i po nižoj su ceni nego što su kod nas i još kad se uzima na veliko, sve to ucini da bude isplativije“, rekla je Radojka Nikolić

Promet u trgovini na malo je od 2009. do 2015. godine u odnosu na 2008. pao za 26 odsto. Deo prometa je prešao na crno tržište, a deo odlazi na elektronsku trgovinu.

foto: kamatica.com

foto: kamatica.com

“Svi su se modernizovali, i šverceri koji dobavljaju robu. Da vi možete da poručite i da vam se u kutijama donese na kućnu adresu. Nesumnjivo sve to je uticalo, a uticao je i manji standard nego onaj koji smo imali 2008 godine. Nisu to neke velike zarade i kod kupaca i kod trgovaca, ali to je sloj ljudi kojima znači i minimalna ušteda koji nemaju visok standard i u njihovim budžetima čak i te male uštede znače“, rekla je ona.

Ono što je u kućnom budžetu ušteda u državnom je šteta. U Ministarstvu trgovine kažu da vrše intenzivne inspekcijske nadzore, prodavca, ali i privrednih preduzeća koja gazduju pijacama.

“Država je više na gubitku, zato što pored izbegavanja plaćanja poreza za tu robu, vrlo često prodavci izbegavaju i ostale obaveze, koje imaju iz radnog odnosa, a takođe su na gubitku i potrošači koji ne mogu biti zaštićeni adekvatno u slučaju da imaju problema sa tom robom koju su kupili na pijaci“, naveo je Goran Macura, inspektor u Ministarstvu trgovine.

Analitičari kažu da bi maloprodajne cene u prodavnicama mogle biti niže i tada se građani ne bi okretali kupovini švercovane robe, ali u Srbiji vlada duopol, dva ogromna trgovinska lanca praktično diktiraju cene.

Izvor: GdeInvestirati/B92
Previous Zaostale predmete u katastru rešavaju novih 215 zaposlenih
Next Naučno-tehnološki park vas poziva

You might also like

Društvo 0 Comments

Muškarci u Srbiji i dalje zarađuju više nego žene

Uprkos snažnom jačanju dinara prema evru od početka godine prosečna neto plata isplačena u avgustu nije uspela da preskoči granicu od 400 evra (iznosila je 395 evra).

Društvo 0 Comments

Otkriveno koja je najjeftinija valuta

Do danas najjeftinija valuta je poljski zlot, smatraju analitičari istraživačke grupe Global research iz Deutsche banke, piše Business insider.

Društvo 0 Comments

Tople probe u Beogradu od 2. oktobra

Početak grejne sezone zvanično počinje 15. oktobra, ali će Beogradske elektrane obaviti funkcionalne probe sistema daljinskog grejanja, počev od ponedeljka, 2. oktobra do utorka, 10. oktobra.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply