Javni dug Srbije smanjen na 24,9 milijardi evra

Javni dug Srbije smanjen na 24,9 milijardi evra

Javni dug države u prva tri meseca ove godine smanjen je za oko 300 miliona evra, pokazali su preliminarni podaci o stanju duga opšte države na kraju marta, navedeno je u mesečnom izveštaju Fiskalnog saveta.

Preliminarni podaci ukazuju da je javni dug sa oko 25,2 milijarde evra na kraju 2015, do kraja marta spao na 24,9 milijardi.

Fiskalni savet navodi i da je relativno mali fiskalni deficit u prvom tromesečju umanjio potrebu za novim zaduživanjem države, tako da su od početka 2016. uglavnom samo refinansirani dospeli dugovi, ali i ukazao da je dug smanjen zahvaljujući nedavnom slabljenju američkog dolara.

“Napominjemo da zvanični podaci o veličini duga opšte države u procentima BDP-a na početku godine potcenjuju stvaran nivo relativne zaduženosti zemlje, zato što Ministarstvo finansija sadašnji nivo duga poredi s budućim i većim BDP-om koji je prognoziran za 2016. godinu i samim tim još nije ostvaren”, piše u izveštaju.

Fiskalni savet smatra da je korektno da se trenutni nivo javnog duga stavlja u odnos s tekućim BDP-om, tj. BDP-om koji je zaista ostvaren u poslednja četiri kvartala, što je i međunarodna praksa.

“Na ovaj način izbegava se nagli i nerealan pad javnog duga u procentima BDP-a početkom godine i dobija realnija slika o kretanju ukupne zaduženosti zemlje”, navodi Savet.

Primera radi, objašnjavaju, iako je u prvom tromesecju 2016. zabeleženo relativno skromno smanjenje javnog duga u evrima, oko 300 miliona, prema metodologiji Ministarstva finansija javni dug do kraja marta smanjen je za ogromna četiri procentna poena, sa 77,3 odsto BDP-a na kraju 2015. na oko 73,5 odsto krajem marta. Medutim, kad javni dug stavimo u odnos s tekućim BDP-om vidimo da je njegovo smanjenje u posmatranom periodu bilo je znatno manje, što bolje odgovara stvarnosti – sa 77,3 odsto BDP-a u decembru na oko 76 odsto BDP-a u martu ove godine.

Izvršenje budžeta bolje od plana, ali…

Izvršenje budžeta opšte države u prvom tromesečju 2016. je primetno bolje od plana, objavio je danas Fiskalni savet u svom izveštaju o fiskalnim kretanjima u prvom kvartalu, procenjujući da bi budžetski deficit u prvom tromesečju mogao da iznosi samo 15 milijardi dinara.

Osnovni razlog za povoljniji fiskalni rezultat od očekivanog u prva tri meseca jeste poboljšanje naplate većine najizdašnijih poreskih prihoda (doprinosi, PDV, akcize…), navodi Fiskalni savet i dodaje da veruje da bi to mogao da bude trajniji i održiv trend.

“Dobro je i to što su ukupni rashodi države uglavnom držani pod kontrolom, a kao pozitivan pomak izdvajamo i nadprosečno veliko izvršenje javnih investicija za ovaj period godine. Uzimajući sve to u obzir, tekuća fiskalna kretanja od početka 2016. godine možemo oceniti kao zadovoljavajuća”.

Fiskalni savet, međutim, smatra da je loše to što se reformski i srednjoročni aspekt ozdravljenja javnih finansija Srbija i dalje ne sprovodi po planu, a to je, kako navodi, najvažnija planirana mera fiskalne konsolidacije u srednjem roku.

Posle velikog suficita u januaru, februarski deficit i preliminarni podaci o izvršenju republičkog budžeta u martu, prema prognozi Saveta, ukupan deficit opšte države u prvom tromesečju mogao bi da iznosi oko 15 milijardi dinara.

U izveštaju se podseća da planirani deficit opšte države u 2016. iznosi 164 milijarde dinara, a u prva tri meseca obično se ostvari nešto preko 20 odsto godišnjeg deficita – što bi odgovaralo manjku u budžetu do kraja marta od oko 35 milijardi dinara.

Međutim, kako ističu iz Fiskalnog saveta, ostvareni deficit je dobrim delom znatno manji od očekivanog usled dejstva nekih jednokratnih činilaca.

Naime, u januaru je izvršena jednokratna uplata neporeskih prihoda od 12,8 milijardi dinara, a uz to se u prvom tromesečju nisu desila planirana otpuštanja u opštoj državi, što bi koštalo budžet oko 4,0 milijarde dinara za otpremnine, ukazuju se u izveštaju.

“Imajući u vidu da je uticaj ovih činilaca na smanjenje godišnjeg deficita u 2016. najverovatnije samo privremen, njihovim isključivanjem dolazimo do zaključka da fiskalna kretanja suštinski ne odstupaju mnogo od plana, a da je deficit opšte države zapravo manji od očekivanog za nekoliko milijardi dinara”, ocenjuje Fiskalni savet.

Javne investicije prvi put po planu od 2008.

Tekluća 2016. godine je verovatno prva od izbijanja svetske ekonomske krize u jesen 2008, u kojoj se izvršenje javnih investicija već u prvim mesecima odvija u skladu s godišnjim planom, objavio je danas Fiskalni savet Srbije.

Pozitivan pomak u odnosu na prethodne godine predstavlja rast javnih investicija, koje su na početku 2016. izvršene u rekordno velikom iznosu, navodi Savet u Izveštaju o fiskalnim kretanjima u prvom tromesečju 2016.

“To predstavlja važan i pozitivan pomak u odnosu na prethodne godine i neophodno je da se ovaj trend nastavi i u sledećim mesecima”, dodaje se u dokumentu.

Kapitalni rashodi opšte države u prva dva meseca 2016. godine iznosili su 10,6 milijardi dinara, što je, kako se precizira, više nego dvostruko povećanje u odnosu na isti period prošle godine (5,2 mlrd dinara).

Međugodišnji rast kapitalnih rashoda posledica je ubrzavanja investicione aktivnosti na gotovo svim nivoima vlasti, konstatuje Fiskalni savet.

“Kapitalni rashodi koji pripadaju republičkom budžetu su povećani za 3,5 milijardi dinara, od čega se 1,8 milijarda dinara odnosi na projektne zajmove kojima se finansiraju radovi na putnoj i železničkoj infrastrukturi”, precizira se u Izveštaju.

Dodaje se da su kapitalni rashodi javnih preduzeća “Putevi Srbije” i “Koridori Srbije” povećani za 1,2 milijarde dinara, dok su javne investicije lokalnog nivoa vlasti porasle za 0,8 milijardi.

Fiskalni savet je podsetio da je u više navrata ocenio da je planirani obim javnih investicija u 2016. od 2,9 odsto BDP-a “verovatno nedovoljan, imajući u vidu realne potrebe Srbije”, ali i da bi “njihovo izvršavanje makar u skladu s planom bilo dobar prvi korak ka njihovom osetnijem povećanju u narednim godinama”.

Izvor:Tanjug
Previous Evropske berze u blagom plusu, evro iznad 1,14 dolara, zlato i nafta jeftiniji
Next Dinar ojačao, sutra 122,66 dinara za evro

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Siniša Mali: U junu razgovori sa MMF-om o povećanju plata u javnom sektoru

Novoizabrani ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je prioritet održati makroekonomsku stabilnost, nastaviti odgovornu fiskalnu politiku i da će raditi na tome da naredne godine javni dug Srbije

Makroekonomija 0 Comments

Moody’s: Brazil ne izlazi iz u duboke recesije

Nadolazeće Olimpijske igre u Rio de Janeiru doneće gradu neka trajna infrastrukturna poboljšanja, kao i privremeno povećanje poreznih prihoda, no kada taj događaj završi, zemlja će se još jednom probuditi

Najvažnije vesti 0 Comments

CoCo hartije: Koliko rizika nosi prinos od 7 posto?

Evropski regulatori kreirali su novu vrstu hartije nakon finansijske krize 2008. godine, koja bi trebala da zaštiti poreske obveznike i prebaci rizik bankarskog bankrota na investitore željne zarade.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply