Koje troškove krije beskamatni kredit?

Koje troškove krije beskamatni kredit?

U poslednje vreme zapljusnuti smo ponudama kredita bez kamata. Ipak, i u ovom slučaju treba biti oprezan.

Vrlo lako se može desiti da umesto kamate platite proviziju, dodatak ili jednokratni trošak, koji može da bude i veći od redovne bankarske kamate.

To ne znači da kredita kojima je kamata “ukinuta” nema na našem tržištu, ali u tom slučaju kamatu obično plaća neko drugi i obično se nude privrednicima i poljoprivredncima. Kamatni trošak na sebe takođe može preuzeti međunarodna organizacija, proizvođač ili dobavljač.

Cena u kešu vs. cena na kredit

Treba pažljivo pogledati troškove. Prvo se raspitati koja je cena u slučaju plaćanja gotovinom. Razlika između cene na kredit i u gotovini može da krije taj popust u obliku nulte kamate.

“Taj dodatak treba uporediti s redovnom kamatom za istu sumu kredita i videti šta se više isplati”, kaže Mališa Đukić s Beogradske bankarske akademije.

Jedna od banaka u Srbiji nudi beskamatni kredit od 2.000 do 5.000 evra. Kamate nema, ali je klijent obavezan da pri puštanju kredita plati minimalno sumu od 380 evra. Odnosno, kamatu će odmah platiti, umesto na rate.

Veliki preuzimaju kamatni trošak

Postoje i drugačiji primeri, gde recimo trošak beskamatnog kredita za poljoprivrednike snose veliki sistemi i proizvođači sa kojima tražilac kredita sarađuje. Veliki u tom aranžmanu preuzimaju na sebe kamatni trošak i tako obezbeđuju sigurnu bazu za dalji rad.

Beskamatni kredit ili onaj s beneficiranom kamatom mogu dobiti mala i srednja preduzeća. Na našem tržištu obično se pojavljuju kreditne linije za određenu sumu a deo kamatnog tereta u tom slučaju preuzimaju razvojne banke ili državni fondovi. Istu uslugu domaćim privrednicima mogu učiniti i evropske institucije sličnih namena, poput Evropske banke za obnovu i razvoj. I ovde je računica jasna: kamate ima, ali je plaća neko drugi.

Izvor: Dnevnik.rs
Previous Yellen još nije spremna da menja taktiku
Next M.I. Finance kupio Šabačku mlekaru

You might also like

Kompanije 0 Comments

OMV i Gasprom na pragu velikog dogovora

Generalni direktor austrijskog naftnog koncerna OMV Rayner Zele uveren je da će do kraja godine biti postignut dogovor oko razmene udela OMV u naftnim i gasnim poljima u Severnom moru

Najvažnije vesti 1Comments

MMF snizio prognoze globalnog rasta, Rusija i Brazil neke od svetlijih tačaka sumorne perspektive

Međunarodni monetarni fond (MMF) je snizio danas projekcije rasta globalne ekonomije za naredne dve godine, navodeći kao razlog neočekivanu odluku Velike Britanije da napusti EU i uticaj te odluke na

Makroekonomija 0 Comments

Milojko Arsić o brojnim rizicima po rast BDP-a

Ekonomista Milojko Arsić govori za B92 o glavnim ekonomskim pokazateljima, i brojnim rizicima za rast BDP-a.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply