Ekonomije centralne i istočne Evrope su se odvojile od svetskih tržišta u usponu

Ekonomije centralne i istočne Evrope su se odvojile od svetskih tržišta u usponu

Dinamika rasta u ekonomijama Centralne i Istočne Evrope (CIE1) uglavnom se odvojila od dinamike rasta na svetskim tržištima u usponu poput Brazila, Rusije, Indije, Kine (poznate pod nazivom BRIC), ili Indonezije, Meksika i Turske, kako se tvrdi u novoobjavljenom izveštaju koji izdaje Istraživački tim Erste Grupe za CIE.

“Ekonomije CIE su u drugačijim fazama ekonomskog ciklusa od svetskih tržišta u usponu, što je glavni razlog zašto globalno usporavanje ekonomske aktivnosti ne utiče podjednako na obe grupe”, kaže Juraj Kotian, rukovodilac Istraživačkog tima Erste Grupe zadužen za makroekonomiju i HoV sa fiksnim prihodom u CIE i jedan od autora tog izveštaja.

U periodu 2010–2015. godine, svetska tržišta u usponu su zabeležila veoma snažan rast zahvaljujući visokim cenama produkata i rastu kredita, dok je rast u CIE bio relativno usporen, jer su zemlje u regionu rešavale pitanje svojih debalansa. Budući da će ekonomije CIE verovatno nastaviti da beleže rezultate ispod svog potencijala do kraja ove ili 2017. godine, ekonomije tog regiona su i dalje daleko od maksimuma svojih ekonomskih ciklusa. Iz tog razloga su manje podložne teškim udarima cikličnog usporavanja poput recesije iz 2009. godine. Za razliku od njih, ekonomije tržišta u usponu poput zemalja BRIC su poslednjih godina premašivale svoj potencijal, uz primetno visok udeo investicija (trenutno blizu 35% BDP-a u odnosu na 21% BDP-a u CIE).

Pored uticaja ekonomskog ciklusa, koji opisuju proizvodni jazovi i udeli investicija iz gornjeg teksta, analitičari Erste Grupe su istakli još pet faktora koji su doprineli tom odvajanju:

Faza finansijskog ciklusa: zemlje CIE su u drugačijoj fazi ne samo ekonomskog, već i finansijskog ciklusa, jer su njihove ekonomije doživele oporavak bez kredita. Benigni rast kredita i čišćenje bilansa u CIE ukazuju da bi u tom regionu problematični krediti trebalo da budu na stabilnom nivou ili čak i da opadnu. Za razliku od tih zemalja, svetska tržišta u usponu bi mogla da se suoče s izvesnim pogoršanjem kvaliteta kredita posle snažnog kreditnog rasta tokom proteklih pet godina.

Niske cene produkata: Ekonomije CIE, koje su velike neto uvoznice nafte, osećaju pozitivne efekte značajnog pada cena produkata. Pozitivan udar ponude i dalje podržava potrošnju domaćinstava u CIE, dok bilanse tekućih transakcija regiona održava u dobrom stanju, ograničavajući tako eksternu ranjivost ekonomija CIE. Na svetskim tržištima u usponu, uticaj tog udara ponude je bio šarolik.

Valutna kretanja: Najočiglednije razilaženje između ekonomija CIE i svetskih tržišta u usponu može se primetiti u kretanju njihovih valuta. Valute u CIE su tokom protekle dve godine ostale relativno stabilne i prebrodile su „kinesku oluju“, dok su na mnogim svetskim tržištima u usponu valute devalvirale za 30–50%.

Kretanje inflacije: Još jedna upadljiva razlika između svetskih tržišta u usponu i CIE je vidljivo razilaženje njihovih stopa inflacije, što je očigledno vezano za kretanja deviznog kursa. Tokom protekle dve godine, potrošači u CIE su osećali pozitivne efekte ambijenta niske inflacije (inflacija se kretala oko 0%), dok su domaćinstva uživala u većoj kupovnoj moći svog novca. Za razliku od njih, potrošači na svetskim tržištima u usponu su se borili sa prosečnim stopama inflacije iznad 4%, a u nekim slučajevima (npr. u Rusiji) čak i u dvocifrenoj zoni.

Odlivi portfolio kapitala: U 3. kvartalu 2015. godine, svetska tržišta u usponu su doživela najsnažniji odliv portfolio kapitala od 2008. godine, pod uticajem odliva iz zemalja BRIC i Turske. Za razliku od njih, prosečan obim portfolio investicija u regionu CIE je ostao stabilan, podržan tekućim prilivima u Češku Republiku. Mađarska je, zahvaljujući velikom suficitu bilansa tekućih transakcija, nastavila da u velikoj meri smanjuje dug u HUF koji imaju nerezidenti, i to bez ikakvog većeg uticaja na svoju valutu.

Mada su ekonomije Centralne i Istočne Evrope u potpuno drugačijoj situaciji od većine tržišta u usponu, ne može se ignorisati potencijalno prelivanje usporavanja privredne aktivnosti svetskih tržišta u usponu na CIE preko trgovinskog kanala i pogoršanog sentimenta. Međutim, jedan od autora izveštaja, Zoltan Arokszallasi, glavni analitičar Istraživačkog tima Erste Grupe zadužen za makroekonomiju i HoV sa fiksnim prihodom u CIE, pojašnjava: „Smatramo da su rizici od prelivanja relativno obuzdani, jer direktne trgovinske veze regiona CIE sa svetskim tržištima u usponu na strani izvoza nisu veoma jake. Osim toga, poslednjih godina opada zavisnost od
priliva inostranog kapitala u CIE. Što se tiče ekonomske perspektive regiona, za zemlje CIE će od mnogo veće važnosti biti kretanje dinamike rasta u evrozoni“.

Rast u CIE od 3,1% u 2016. godini trebalo bi da premaši rast u evrozoni (1,6%) uprkos sporijem prilivu sredstava EU 

Do kraja ove godine, perspektiva rasta za region CIE izgleda malo slablje. Sredstva EU će vrlo verovatno priticati sporije, dok je situacija u vezi sa eksternom tražnjom neizvesna. Ipak, očekuje se da potrošnja domaćinstava dodatno poraste, na osnovu solidnih povećanja zaposlenosti i realnog rasta zarada. U 2015. godini, prosečna stopa nezaposlenosti u regionu CIE je opala ispod 10% prvi put od 2009. godine i očekuje se da i dalje opada u 2016. godini. Budući da su zemlje CIE neto uvoznice energije, nedavni pad cena nafte takođe ima pozitivan efekat
za njihov rast. U nekim zemljama (Poljska, Rumunija) i fiskalno popuštanje pomaže da se oporavi domaća tražnja. Kad se pogledaju pojedinačne zemlje, rast BDP-a bi mogao da se ubrza u Rumuniji (procena za 2016. godinu: 4,1%) i Srbiji (1,5%), dok se očekuje da Poljska (3,6%) i Slovačka (3,5%) uglavnom održe svoj tempo. Rumunija bi mogla da bude ekonomija sa najbržim rastom u CIE, ali je to praćeno fiskalnom relaksacijom i izgledima u pravcu pooštravanja monetarne politike. Predviđamo usporavanje ekonomske aktivnosti u Mađarskoj (2,2%), a naročito u Češkoj Republici (2,5%) usled smanjenja priliva sredstava EU u te ekonomije. Izvesno usporavanje se očekuje i u Sloveniji (1,9%). Ukupno gledano, očekuje se da ekonomije u regionu CIE u 2016. godini zabeleže rast od prosečno 3,1%. Mada su prognoze prosečnog godišnjeg rasta za svetska tržišta u usponu u 2016. godini viša (zemlje BRIC: 4,6%, AGLE: 4,1%), vredi pomenuti da te prognoze podrazumevaju smanjenja od strane vodećih međunarodnih finansijskih institucija, pri čemu je ciljna stopa rasta za BRIC snižena za 0,8 procentnih poena, a stopa za EAGLE za 0,6 procentnih poena u odnosu na ranije prognoze. Prognoza rasta tržišta u usponu koja izvoze produkte je smanjena za 1,7 procentnih poena. Za razliku od nje, prognoza rasta za region CIE je zapravo korigovana naviše, tj. za 0,10 procentnih poena, dok je stopa za evrozonu spuštena za 0,1 pp.

Izvor: GdeInvestirati/Economy.rs

Previous Beogradska berza: Pad tržišta, blagi oporavak Fitofarmacije
Next Više od 100 privrednika iz Srbije na Poslovnom forumu u Minsku

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Turska: Privredni rast prošle godine 7,4 odsto

Ekonomija Turske je porasla po stopi od 7,4 odsto u 2017. godini, podstaknuta snažnom privatnom i državnom potrošnjom.

Makroekonomija 0 Comments

Ekonomisti: Dobri pokazatelji privredne aktivnosti u Srbiji

Privredna aktivnost u Srbiji je porastu, a prvi put dešava se da izvoz raste mnogo brže nego uvoz, rečeno je na predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi-MAT u

Makroekonomija 0 Comments

Vladimir Gligorov: Rast BDP-a Srbije u 2018. neće biti veći od 2,6 odsto

Ekspert Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) Vladimir Gligorov smatra da privredni rast Srbije u aktuelnim okolnostima ni naredne godine neće biti veći od 2,6 odsto.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply