Srpski hemičari bakterijama čiste zemlju i vodu od zagađenja

Srpski hemičari bakterijama čiste zemlju i vodu od zagađenja

Hemičari iz Srbije stoje rame uz rame sa naučnicima iz Japana koji su otkrili bakteriju koja za vrlo kratko vreme razgrađuje PET ambalažu. Sve pohvale.

Naši hemičari na vrlo sličan način čiste našu zemlju od nafte i njenih derivata.

Priroda neće dozvoliti da se nešto deponuje u životnoj sredini bez kontrole, već će razviti mikroorganizme koji će koristiti takvu supstancu kao hranu.

Iako polietilen tereftalat (PET) zagađuje svaki kutak Srbije, kod nas je ključni problem zagađenje zemljišta i vode naftom i njenim derivatima, objašnjava docent Vladimir Beškoski sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Čišćenje kontaminiranog zemljišta

Ekipa Hemijskog fakulteta pod rukovodstvom profesora Miroslava Vrvića, uspešno sprovodi bioremedijaciju i čišćenje zemljišta kontaminiranog naftom i naftnim derivatima na industrijskom nivou, a saradnju ostvaruje sa kolegama sa univerziteta iz Osake, sa Kobo univerziteta, ali i sa jednom ekipom Univerziteta u Kjotou.

“Naša višedecenijska istraživanja, gde smo se trudili da izolujemo mikroorganizme iz životne sredine koji mogu da koriste naftu kao jedini izvor ugljenika i energije, danas primenjujemo na industrijskim razmerama. Upravo je na toj liniji naša saradnja s kolegama iz Japana”, rekao je Beškoski.

Tokom bioremedijacije srpski naučnici ne pokušavaju da razlože čistu naftu, već se uglavnom obrađuje zemljište koje je kontaminirano količinom do 30 grama štetne materije po kilogramu zemljišta.

Ako je zagađeno većom količinom dodaje se neorganski supstrat, kao što je pesak, čime se pravi “razblaženje” do 30 grama po kilogramu zagađenog zemljišta.

Mikroorganizmi u službi zaštite životne sredine

“Ukoliko imate dobar konzorcijum mikroorganizama, zajedno sa mikroorganizmom koji može to da razloži, onda u nekom razumnom roku, od dva meseca, možete da smanjite koncentraciju na ispod pet grama po kilogramu, odnosno ispod vrednosti koja je propisana zakonom”, objašnjava Beškoski.

U projektu “Jačanje kapaciteta Srbije za analizu i smanjenje dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci u životnoj sredini Srbije”, koji traje već četiri godine, srpski naučnici pokušavaju da izoluju mikroorganizme iz životne sredine, da ih obogate tako da mogu, kada budu vraćeni u životnu sredinu, da razlože štetne supstance, ali za znatno kraći vremenski period.

Njihov zadatak je da unište zloglasne POPs supstance, polihlorovane bifenile (PCB), policiklične aromatične ugljovodonike (PAH), pojedine pesticide.

Ravnoteža u prirodi

Foto: nydailynews.com

Foto: nydailynews.com

“Iz naših izučavanja, ali i iz izučavanja brojnih naučnika u poslednjih 300 godina, otkako se radi mikrobiologija, znamo da ne postoji supstanca, pa čak ni zloglasni ksenobiotici, supstance koje su ljudi napravili, koja nije biodegradabilna u nekoj meri”, ističe Beškoski.

Prema njegovim rečima priroda neće dozvoliti da se nešto deponuje u životnoj sredini bez kontrole, već će razviti mikroorganizme koji će koristiti takvu supstancu kao hranu.

“Na nama je da izolujemo i otkrijemo te mikroorganizme, i da ih onda usmerimo da očiste životnu sredinu za nas, a upravo je istraživanje iz Japana na toj liniji”, rekao je Beškoski.

Slično istraživanje u SAD

Kada je reč o nedavnom otkriću naučnika sa Univerziteta u Kjotu, koji su uspeli da izoluju mikroorganizam sposoban da koristi PET ambalažu za izvor energije, Beškoski objašnjava da su njegove kolege testirale rast tih mikroorganizama na tankim filmovima napravljenim od polietilen tereftalata pri čemu se pokazalo da može da ih koristi kao jedini izvor ugljenika, odnosno energije i da može da raste na njemu.

Ipak, kako dodaje, to nije prvo takvo otkriće, pošto je 2012. ekipa naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država utvrdila da jedna bakterija takođe može da koristi PET kao izvor ugljenika, ali ukupna količina razloženog PET-a bila je znatno manja od istraživanja čiji su rezultati objavljeni prošle nedelje u časopisu “Science”.

“To otkriće otvara nova vrata ka potencijalnoj biodegradaciji ovog toliko opterećujućeg jedinjenja za životnu sredinu. Da li ćemo moći to da uradimo u skorijoj budućnosti, videćemo. Ono što je neophodno jeste da druge grupe istraživača u nezavisnim studijama potvrde da je ovaj mikroorganizam zaista sposoban da razloži PET do nivoa kako su japanski naučnici to izložili”, ukazuje Beškoski.

PET se ne razlaže tako lako

Foto: inhabitat.com

Foto: inhabitat.com

Kada je reč o bojazni da će novootkriveni mikroorganizmi, posle PET ambalaže “pojesti” i kompjutere, mobilne telefone i ostale predmete od plastike, Beškoski uverava da je to neosnovano jer takvi mikroorganizmi obitavaju samo dok za njih postoji hrana.

“Kada očište životnu sredinu od štetnih supstanci, oni postaju hrana za druge mikrobe. Naravno, neće moći PET tako lako da se razloži, jer da je to moguće ne bi PET bio problem toliko velike količine koje se deponuju u svetu. Proces će se sigurno realizovati u bioreaktorima, odnosno zatvorenim postrojenjima, i nikada neće moći da ugroze naše računare, mobilne telefone, garderobu od poliestera…”, zaključio je Beškoski.

Izvor: Tanjug.rs
Previous Simpo izbegao stečaj
Next Američki dolar ojačao, britanska funta i zlato gubitnici nedelje

You might also like

Politika 0 Comments

Nemačka neće zvati Rusiju u G8

Nemačka vlada je saopštila da ne planira da pozove Rusiju da se vrati u klub najrazvijenijih industrijskih zemalja.

Društvo 0 Comments

RZS: Godišnji rast cena 3,6 odsto

Republički zavod za statistiku saopštio je da su cene proizvoda i usluga u martu u odnosu na februar ove godine, u proseku su više za 0,2 odsto, a u poređenju

Društvo 0 Comments

Danas je Svetski dan zaštite potrošača

Danas je Svetski dan zaštite potrošača koji je ustanovljen odlukom Ujedinjenih nacija i obeležava se od 1983. godine. 

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply