Proizvodi 13 vrsti organskog pasulja i 50% robe proda preko interneta

Proizvodi 13 vrsti organskog pasulja i 50% robe proda preko interneta

Proizvodnja pasulja opala je u poslednje vreme zbog jeftinog uvoza iz Kine, Kirgistana, Perua i drugih egzotičnih zemalja. Ipak, uzgajanje pasulja se isplati.

Činjenica je da naši mali i neudruženi poljoprivrednici ne mogu da ponude konkurentnu cenu koju daju veliki proizvođači u zemljama gde je proizvodnja u startu jeftinija.

Ipak, postoji tražnja za upravo domaćim pasuljom.

Svi vole kvalitetan domaći pasulj

Organski pasulj je skuplji, uglavnom košta oko 600 dinara kilogram ali ni to nije prepreka kupcima kojih ima.

Iako se u trgovinskim lancima ova namirnica može pazariti za 200 dinara po kilogramu (na akcijama bude i jeftinija), kupca nađe i onaj za 600. Kućni budžeti nam ne dozvoljavaju da se opustimo kada idemo u pazar, ali ipak sve više vodimo računa o tome šta jedemo pa, koliko god da nam je prosečan standard loš, postajemo oprezniji i, ako možemo, biramo proveren kvalitet.

Da je tako, primećuju i naši proizvođači pasulja, kojih eto – ipak ima i ne žale se.

Organska proizvodnja pasulja

Zato sam se opredelio za pasulj koji ne mora odmah da se proda, može da se uskladišti, a jednostavan je za čuvanje.

Foto: seoskiposlovi.com

Foto: seoskiposlovi.com

Takav je mladi poljoprivrednik, dvadesetpetogodišnji inženjer agronomije Mirko Vlček iz Pivnica. Upustio se u ovu proizvodnju pre par godina i stalno je proširuje i obogaćuje novim sortama. Mirko se bavi organskom proizvodnjom, pa je i pasulj sa njegovih njiva organski, ali kako proces konverzije zemljišta za ovaj vid poljoprivrede traje tri godine, u prvoj godini i ova se mahunarka prodavala kao konvencionalna. Dakle, uzgajao je i prodavao i običan pasulj, a i to mu se isplatilo. Veli da i sada proizvođači “običnog” pasulja mogu da nađu računicu ali pod uslovom da ga ne prodaju na veliko, da se udruže, usvoje neke marketinške veštine, sagledaju mogućnosti tržišta iz više uglova…

“Kada sam po završetku fakulteta odlučio da se bavim organskom proizvodnjom i uopšte povrtarstvom, razmišljao sam o tome s čim da krenem s obzirom na to da nisam imao tržište i obezbeđen plasman. Zato sam se opredelio za pasulj koji ne mora odmah da se proda, može da se uskladišti, a jednostavan je za čuvanje. Važno mi je, naravno, bilo i to što nije iziskivao velika ulaganja jer nisam bio u mogućnosti da značajnije investiram”, kaže mladi poljoprivrednik, član Centra za organsku proizvodnju Selenča, kojeg već dobro znaju kupci na pijacama u Novom Sadu, Bačkoj Palanci i u Beogradu, a naročito oni koji organske proizvode od njega i njegovih kolega kupuju preko interneta, odnosno fejsbuka.

13 sorti pasulja

Vlček gaji povrće na 5,5 jutara, a trenutno na imanju ima 13 sorti pasulja. Oglede radi sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i gaji “belka”, “maksu”, “zlkatka”, “igman”, “bosnu”… Ima i šoder, biljku koja nije pasulj ali mu je, kao plod, najsličnija.

To što su proizvođači u Srbiji digli ruke od pasulja ekonomska je stvar. Vlček objašnjava da se veleprodaja ne isplati jer je cena dosta niža, ali se isplati ako se ide na pijace i prodaje na kilogram, prodaje preko interneta.

50% robe proda putem interneta

Više od polovine količina koje proizvede gazdinstvo Vlček proda preko interneta.

Foto: Facebook stranica gazdinstva Vlček

Foto: Facebook stranica gazdinstva Vlček

Organski pasulj je skuplji, uglavnom košta oko 600 dinara kilogram ali ni to nije prepreka kupcima kojih ima i koji sve više traže ovu namirnicu. Pod uslovom da je domaća. On kaže da je proizvodnja isplativa, ali da se itekako mora voditi računa o vremenu setve, jer ako se tu omane, šteta može biti velika.

On pasulj štiti ekstraktom belog luka, koji ga čuva od bolesti i štetočina i poboljšava mu imunitet.

Ovaj poljoprivrednik kaže da bi najbolje bilo da se u jednom selu u kojem se tradicionalno proizvodi pasulj udruže poljoprivrednici, da se potrude oko brendiranja, pakovanja i unesu inovativne ideje.

Izvor: Dnevnik.rs
Previous Karadžić: Ne shvataju sa čim i sa kim su bili suočeni bosanski Srbi devedesetih
Next Kad inženjeri muzu krave, doktori nauka beže iz zemlje

You might also like

Preduzetništvo

Interesovanje za pokretanje sopstvenog posla 6 puta veće nego prošle godine

Građani Srbije su šest puta više zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla u odnosu na prethodnu godinu, saopštila je Razvojna agencija Srbije (RAS) na osnovu nedavno zatvorenih programa za podršku privredi

Agrobiznis

Mladim poljoprivrednicima po 50 hektara zemlje i 10.000 evra subvencija

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić rekao je za RTS da je bitno da se pokrene zadugarstvo iz osnova – da se mali poljoprirednici udruže i krenu

Preduzetništvo

Željko Sertić: Programi za startupove vredni 320 miliona od 20. aprila

Ministar privrede Željko Sertić najavio je da će 20. aprila početi da se realizuje više programa za podršku startap preduzećima, koji su vredni ukupno 320 miliona dinara.