Kad inženjeri muzu krave, doktori nauka beže iz zemlje

Kad inženjeri muzu krave, doktori nauka beže iz zemlje

Glavno pitanje je – ako mladi i obrazovani odlaze, ko će da razvije domaću ekonomiju?

Već dve decenije slušamo priče o razvoju naše privrede, o preduzetništvu, o malim i srednjim preduzećima i preduzetničkom duhu. Sve je to doduše tačno, ali uvek ima ono ali zbog kojeg smo i dogurali do začelja Evrope. Mogu naši kreatori ekonomskih politika da pričaju šta god hoće, ali su dve stvari neoborive. Bez velike privrede nema ni male, a bez nauke u privredi nema ni privrede ni razvoja ni preduzetnika ni preduzetničkog duha.

Privatizacija u Srbiji ili takozvana tranzicija počela je tako što su pojedine nove gazde koje su se za tepsiju ribe dočepali poljoprivrednih preduzeća, inženjere i veterinare slali da muzu krave, a završava se tako što u privredi više i nema doktora nauka. Šta će ovakvim gazdama nauka?

Verbiću sasvim dovoljno

Dokle smo dogurali potvrdio je nedavno ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić rekavši da u Srbiji imamo 12.000 istraživača.

Foto: telegraph.co.uk

Foto: telegraph.co.uk

“Njih nemamo mnogo, manje nego u nekim drugim zemljama u okruženju, ali oni ipak ostvaruju neki zavidan rezultat”, rekao je Verbić i dodao da je potrebno veće interesovanje privrede za sama istraživanja, jer doktora nauka u privredi skoro da nemamo.

Nakon ove izjave ministra, jasno je da ne treba puno mudrosti da bi se videlo da se odliv mozgova iz ove države ne dešava zato što mladi i obrazovani naprosto vole da žive na krajevima sveta od Vankuvera do Velingtona, već zato što pobednicima tranzicije u Srbiji oni i ne trebaju. Ako mladi i obrazovani odlaze, ko će onda da razvije domaći ekonomiju. Strani investitori? To je samo prolazno i prelazno rešenje jer ni jednu državu na svetu nisu razvili i na visokom ekonomskom nivo održale strane investicije.

A zašto našim velikim privrednicima ne trebaju doktori nauka?

Kao što niko ne želi na ovu temu da govori javno i ozbiljno, jasno je da u Srbiji tajkuni ili propadaju ili se bave poljoprivredom i prehrambenom industrijom.

Najveći izvoznici iz Srbije su strane kompanije dok naši uglavnom svetu prodaju pšenicu, kukuruz, šećer … Njima niti trebaju razvojni tehnološki centri niti puno doktora nauka, jer su oni u stvari najbolji doktori neophodni za biznis kojim se bave i na način kojim se njime bave.

Studija profesora Grečića

Da je problem u onima koji vode naše kompanije, a ne u znanju pokazuje odliv mozgova. Prema podacima prof. dr Vladimira Grečića, eksperta za migracije, Srbija danas na svim kontinentima ima 30.000 intelektualaca, stručnjaka, profesora, studenata, naučnika, koji daju veliki doprinos razvoju tih država.

Foto: Profesor dr Grečić, vesti-online.com

Foto: Profesor dr Grečić, vesti-online.com

Grečić, profesor u penziji, rekao je da po podacima iz 2010. godine, u Evropi imamo 4.000, a u Americi čak 6.000 naučnika, od čega 35 akademika.

Naučnika iz Srbije ima u Kanadi, Nemačkoj i sve više u Velikoj Britaniji, naveo je Grečić, autor knjige “Srpska naučna dijaspora”. On je u svojoj studiji naveo da su Britanci izračunali da školovanje jednog intelektualca vredi najmanje 300.000 evra.

Srbija je iseljavanjem 30.000 obrazovanih ljudi poklonila Severnoj Americi i Evropi devet milijardi evra, koliko je dala za obrazovanje srpske pameti koju decenijama izvozimo, naveo je on, uključujući u ovaj iznos, ne samo troškove školovanja nego i očekivanu a izgubljenu dobit.

Prof. dr Branko Kovačević svojevremeno je dao nešto drugačiju procenu, na osnovu koje je Srbiju poslednjih 20 godina napustilo oko pola miliona građana, a da je država, odlaskom najboljih, izgubila oko 12 milijardi evra.

Odlaskom najboljih stručnjaka i mladih diplomaca, Srbija je mnogo izgubila, jer se godinama ulagalo u njihovo obrazovanje, a sada oni rade u drugim državama u kojima plaćaju porez, rekao je Kovačević u vreme dok je bio rektor Univerziteta u Beogradu.

Prema mišljenju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je na neslavnom 141. mestu na rang listi od 144 zemlje, odnosno samo tri zemlje imaju veći odliv mozgova od nas.

Sve u svemu, stvar je vrlo jednostavna. Da srpske kompanije imaju naučno-razvojne centre u njima bi radili doktori nauka i mogli bi smo da izvozimo i nešto komplikovanije od kukuruza i nmalina. Pošto toga nema naučnici i nisu potrebni.

Izvor: Dnevnik.rs
Previous Proizvodi 13 vrsti organskog pasulja i 50% robe proda preko interneta
Next Simpo izbegao stečaj

You might also like

Lične finansije 0 Comments

Kome se isplati ulaganje u državne obveznice Srbije

Pred dva dana je guverner NBS Jorgovanka Tabaković poručila građanima da je dinarska štednje isplativija od devizne i da je “vrlo isplativo u sadašnjem trenutku ulagati i u državne hartije

Najvažnije vesti 0 Comments

Oporavak evra, ohrabrujući podaci iz evrozone podstakli rast zajedničke valute

Na međunarodnim valutnim tržištima evro se u četvrtak blago oporavio podstaknut ohrabrujućim podacima iz evrozone.

Najvažnije vesti 0 Comments

Direktna banka kupila i Piraeus banku

Direktna banka iz Kragujevca zaključila je ugovor o kupovini Pireus banke Beograd, saopšteno je iz Direktne banke.

1 Comment

  1. Moki
    March 27, 09:35 Reply
    Da pojasnim. Zavrsio sam Masinski fakultet. Govorim engleski, znam autocad,solidworks,mathcad, office i mnoge druge programe, odlicno znam radno pravo i imam iskustvo 10 god kao inzenjer u proizvodnji. Konkurisem u Nisu godinu dana i nemogu da dobijem posao. Najveca zarada koju su mi ponudili je oko 300 evra, a i takav posao se tesko dobija. Godine rada i ucenja za tako malu platu sa kojom ne mogu ni da se prehranim.Sve ove strane investicije traze inzenjere samo za radna mesta gonica robova . Vecina mojih kolega sa fakulteta ima isti problem kao i ja . Svi planiraju da napuste drzavu jer nece ovde vise da se ponizavaju. Najgore je sto boli nekog briga sto svi skolovani napustaju drzavu.

Leave a Reply