Za članstvo u EU Srbija mora povećati zalihe nafte 10 puta

Za članstvo u EU Srbija mora povećati zalihe nafte 10 puta

Zemlje članice EU moraju da imaju krizne zalihe nafte za bar 90 dana, a isto čeka i Srbiju na putu ka članstvu u Uniji, rečeno je danas na okruglom stolu “Iskustva nacionalne Agencije za skladište nafte i derivata nafte Nemačke”, uz opasku da Srbija trenutno ima 10 puta manje zaliha od toga.

Na skupu u organizaciji Senata privrede Srbije i Privredne komore Srbije, govorili su predstavnici nemačkih agencija koje se bave naftom, a koji su preneli da EU traži da zemlje članice imaju krizne zalihe naftnih derivata, poručivši da je sada trenutak zbog niske cene nafte, da Srbija povoljno dopuni svoje zalihe.

Predstavnik nemačke Agencije za skladištenje naftnih derivata Tomas Kal, rekao je Tanjugu da zemlje, kada uđu u EU, moraju uspostaviti krizne zalihe gorivom, tako da će to morati da učini i Srbija.

On je kazao da su Ministarstvo energetike Srbije i nadležna agencija, već uspostavili kontakt sa Nemačkom, kako bi se upoznali sa iskustvom te zemlje u ovoj oblasti.

Kal je, boravak u Beogradu, iskoristio i za sastanke sa srpskim vlastima, tokom kojih je, kako je preneo, saznao da Srbija ima zalihe naftnim derivatima za devet dana. S tim u vezi je poručio da će Srbija, na putu ka članstvu u EU, morati te zalihe da poveća deset puta.

Prema njegovim rečima, Srbija je prve korake već preduzela i na dobrom je putu da ispuni direktive EU.

On je naveom da je ispunjavanje uslova u vezi kriznih zaliha skup poduhvat, ali i da trenutno, zbog niske cene nafte, zalihe mogu da se jeftino nabave.

Međutim, Kal ukazuje da je čuo da nadležna agencija u Srbiji mora naftne derivate za potrebe zaliha nabavljati po cenama koje su oporezovane, te naglašava da bi bilo bolje, kao što je to slučaj u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama, da se derivati za zalihe ne oporezuju.

Predstavnik Udruženja preduzeća iz sektora energetike Nemačke Valter Dornhof potvrđuje da bi Srbija, pred članstvo u EU, morala da uspostavi 90-to dnevne krizne zalihe goriva.

Takve zalihe, kako je dodao, moraju da imaju sve zemlje u EU.

Dornhof naglašava da Brisel svojim direktivama ne ograničava delovanje nacionalnih država, već im ukazuje na put kojim treba ići.

On ističe da nacionalne države u Briselu prenose svoje zahteve i predloge, koji se posle pretaču u zajedničke direktive.

Te direktive su, kako ocenjuje, ograničenja „ka lošem“, dok dozvoljavaju još modernije i bolje nacionalne mere.

Dornhof je ukazao da su potrebna strukovna udruženja, koja bi sarađivala sa vladom, prenosila svoje predloge, a od vlade učila koji su ciljevi države.

S tim u vezi je naveo da politika želi energetski preokret, koji bi išao sve više ka izvorima obnovljive energije, a smanjio ovisnost od fosilnih energenata.

Izvor:Tanjug
Previous Radovan Karadžić osuđen na 40 godina zatvora
Next Beogradska berza: Veliki promet zahvaljujući državnim hartijama

You might also like

Energetika i naftna industrija 0 Comments

Visoki rashodi uzrokovali pad neto profita kompanije Gasprom

U drugom kvartalu 2016. godine ruska kompanija, Gasprom, zabeležila je pad neto dobiti od 17 odsto zbog većih troškova poslovanja koji su neutralizovali rast prihoda.

Društvo 0 Comments

Penzije veće za 5 odsto od 1. januara

Penzioneri u Srbiji će u narednih deset dana dobiti jednokratnu podršku od 5.000 dinara, a od 1. januara penzije će im biti veće za 5 odsto, rekla je premijer Srbije Ana

Najvažnije vesti 0 Comments

Uprava Energoprojekta i zvanično odbacila ponudu za preuzimanje

Uprava Energoprojekt holdinga (ENHL), u zvanično objavljenom mišljenju u vezi sa preuzimanjem kompanije, jednoglasno nije podržala ponudu za preuzimanje.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply