Sećanja: 17 godina od NATO bombardovanja

Sećanja: 17 godina od NATO bombardovanja

U vazdušnim napadima vojnog saveza NATO, pre 17 godina tokom 78 dana bombardovanja Srbije, život je izgubilo između 759 i 4.000 osoba, a ova godišnjica će širom zemlje biti obeležena nizom manifestacija, dok će centralna državna biti obeležena u Varvarinu.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odao je danas polaganjem venaca poštu stradalima u napadu na bolnicu “Dragiša Mišović” u Beogradu, poručivši da dok je Srbije i pamćenja, sva mesta stradanja u bombardovanju treba obilaziti.

Predsednik je istakao da se na današnji dan trudi da svake godine ode na drugo mesto stradanja jer, kako je rekao, ni agresor nije birao koga će da ubija.

U bombardovanju bolnice bilo je žrtava na mestu gde se bori za život i gde nije smela da padne bomba, primetio je Nikolić.

NATO bombeI dalje bez tačnih podataka o poginulima

Naime, prema proceni zvaničnih državnih organa u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima i 4.000) i 1.008 vojnika i policajaca, dok je ranjeno više od 12.500 osoba, Fond za humanitarno pravo, međutim, navodi da je stradalo 759 osoba.

U svojoj bazi podataka “Kosovska knjiga pamćenja” iz 2015, u kojoj potvrda svake zabeležene smrti ima više izvora, Fond za humanitarno pravo navodi da je od početka 1998. do kraja 2000. u sukobima na Kosovu i Metohiji poginulo ukupno 13.500 ljudi, od čega oko 10.800 Albanaca, 2.200 Srba i oko 500 Roma i ostalih nealbanaca.

Prema poslednjim podacima te organizacije, tokom perioda NATO bombardovanja, na Kosovu je stradalo 484 osoba, a u ostatku Srbije i Crnoj Gori 275.

U Srbiji bez Kosova i Crnoj Gori poginulo je 180 civila, 90 pripadnika Vojske Jugoslavije i pet pripadnika MUP-a Srbije, navodi se u bazi podataka.

Na Kosovu je život izgubilo, kako se dodaje, 267 civila, od čega 209 albanskih i 58 nealbanskih, 171 pripadnik Vojske Jugoslavije, 20 pripadnika MUP-a Srbije i 26 pripadnika takozvane OVK, od kojih je 19 od 26 stradalo u NATO bombardovanju KPZ Dubrava kod Istoka.

Procenjena šteta pričinjena u napadima na vojne, civilne i privredne objekte, koji su trajali 78 dana, takođe varira, pa tako eksperti iz Grupe-17 tokom 2000. iznose podatak o šteti u visini od oko 30 milijardi dolara, dok u javnosti figurira iznos u visini od čak 100 milijardi dolara.

Vojna intervencija NATO alijanse zvanično je okončana 11. juna 1999, kada je potpisan Vojno-tehnički sporazum između Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR) i vlade Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije u Kumanovu, 9. juna 1999.

Napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno na Srbiju, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a kao razlog NATO je naveo humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine, koji su vođeni u Rambujeu i Parizu.

Konkretan povod za početak bombardovanja bilo je ubistvo 45 kosovskih Albanaca, meštana sela Račak, 15. januara 1999, za koje brojni izveštaji tvrde da su bili civili, nasuprot tvrdnjama tadašnje vlasti SRJ da je reč o pripadnicima “terorističke bande stradalim u oružanim borbama sa snagama bezbednosti”.

Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 casova zapoceo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori.

Naredbu je tadašnjem komandantu saveznickih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Izvor:Tanjug
Previous Rekordna dobit Tehnogasa od 1,8 milijardi dinara
Next Spojili se američki IHS i britanski Markit

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Predsednik ECB: Rast globalnih kamatnih stopa može koštati mnoge države

Predsednik Evropske centralne banke Mario Draghi upozorio je evropske lidere da bi kombinacija rasta globalnih kamatnih stopa i ekspanzivnih mera mogla da pojača slabosti evrozone, iako on ima optimističnu viziju

Društvo 0 Comments

Srbija: Do 50 odsto jeftinija oštećena bela tehnika s garancijom

U ponudi specijalizovanih radnji za oštećenu belu tehniku često takva roba nađu kupca i pre nego što su “pošteno” uneseni u magacin, a građani se interesuju za takvu robu, jer

Tema dana 0 Comments

Od 1. jula veće akcize na duvan

Akcize na duvan od 1. jula porašće za još 1,5 dinar po pakli, što je drugo povećanje u ovoj godini prema akciznom kalendaru Ministarstva finansija.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply