Bescarinski izvoz robe u Ameriku: Nedovoljno iskorišćena šansa

Bescarinski izvoz robe u Ameriku: Nedovoljno iskorišćena šansa

Šansu da izvoze svoje proizvode u Sjedinjene Američke Države bez plaćanja carina mnogi privrednici u Srbiji nisu iskoristili, a mogućnosti koje pruža Opšti sistem preferencijala (OSP) su ogromne, kažu nadležni.

Međutim, zbog veličine američkog tržišta, i dalje postoji strah kod pojedinih privrednika da počnu izvoziti u tu zemlju.

Iz vojvođanskog mjesta Čoka kutije s čajem će preći hiljade kilometara dok ne stignu do krajnjeg kupca u Americi. Porodica Mirka Oluškog četvrt veka se bavi proizvodnjom lekovitog bilja i vrlo brzo su shvatili da im je tržište Srbije malo.

“Lično mislim da još nismo ni svesni potencijala koja izvozna tržišta nude srpskoj privredi, bez obzira da li je u pitanju čaj ili nešto drugo”, kaže Oluški.

A taj potencijal porodica Oluški je pronašla na američkom tržištu.

“Od 20 kutija čaja koje se proizvedu ovde, u Vojvodini, šest se izvozi u Ameriku, ali put koji pređe od ove trake do prodavnice u Americi traje i dva meseca”, izveštava Marko Subotić, reporter Al Jazeere.

Neviđene mogućnosti

Toliko traje transport robe, ali i uvozne procedure. Ipak, cena koja se plaća je mala u odnosu na mogućnosti koje donosi bescarinski izvoz u Ameriku

“Čak i lanci srednjih formata su toliko veliki da se otvaraju neviđene mogućnosti za plasman tih proizvoda za konstantan izvoz i za, u krajnjem slučaju, povećanje proizvodnje ovde, povećanje broja zaposlenih i podizanje sveukupne privrede na viši nivo”, dodaje Oluški.

Bescarinskim izvozom u Ameriku obuhvaćeno je 5.000 proizvoda. Prošle godine je iskorištenost ovog sistema bila 65 posto, odnosno izvezeno je robe u vrednosti od 150 miliona evra. Plasman robe u Americi, kažu stručnjaci, dobar je, ali nedostaje promocija na tamošnjem tržištu.

“Postoji nedostatak količine robe koji zahteva američki kupac u određenom kontinuitetu, ali ono što mi preporučujemo jeste da se naprave možda konzorcijumi, da se udruže poljoprivredni proizvođači, da zajedno plasiraju kao konačni proizvod koji će biti prepoznatljiv”, kaže Marina Vidanović iz Privredne komore Srbije.

Srbija je u Ameriku najviše izvezla automobile, potom oružje i municiju i, na trećem mestu, poljoprivredne proizvode.

“Roba koja se izvozi bez carina je jeftinija na veliko, a to znači da je jeftinija i za krajnjeg potrošača. To u suštini znači da se takvoj robi otvara šire tržište”, kaže Jeremy Long, predstavnik Ambasade SAD-a u Srbiji.

Strah privrednika

Amerika svake godine iz čitavog sveta uveze robu u vrednosti od 2.000 milijardi dolara, a Srbija na to tržište izveze tek oko dvesto miliona dolara. Ipak, kod privrednika iz Srbije postoji strah zbog cene izvoza, ali i veličine tržišta.

“Ako, naprimer, uzmete delove za automobile, vi nećete snabdevati tim delovima celo američko tržište. Treba da budete deo šireg dobavljačkog sistema i onda srpske kompanije mogu da značajno doprinesu, a ne da se plaše da li su dovoljno veliki da snabdeju sve američke države”, dodaje Long.

Poletanje prvog aviona iz Beograda za New York sredinom godine moglo bi, nadaju se stručnjaci, povećati trgovinsku razmenu dve zemlje. Direktna aviolinija olakšat će komunikaciju, a tim, kako očekuju u Vladi, podstaći američke privrednike da dolaze u Srbiju.

Izvor: Al Jazeera
Previous Srbijašume: Istorijski obim proizvodnje, dobit 4,1 miliona evra
Next Dinar oslabio, u utorak 122,81 dinara za evro

You might also like

Preduzetništvo 0 Comments

Fond za razvoj za privrednike početnike odobrio još 30 kredita

Na poslednjoj sednici Upravnog odbora Fonda za razvoj odobreno je novih 30 kredita za početnike u ukupnom iznosu od 70 miliona dinara, odobrenih po Programu podsticanja razvoja preduzetništva.

Tema dana 1Comments

Siva ekonomija u Srbiji čini oko 30 odsto BDP-a, gora samo Bugarska

Država je donela 68 mera za suzbijanje sive ekonomije, a sakupljanje računa i izvlačenje lutrije je samo jedna od njih, jer Srbija, osim Bugarske, ima najveći procenat sive ekonomije u

Kompanije 0 Comments

Eksperti: Na tržištu će opstati samo kompanije koje se prilagode trenutnoj tehnološkoj revoluciji

Ulaganja firmi su pre četiri decenije bila najviše u materijalna sredstva, izgradnju objekata i proizvodnju, dok danas, najveće kompanije ulažu 87 odsto svojih sredstava u informacije i digitalizaciju, istaknuto je

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply