Svet u kojem roboti investiraju vaš teško zarađen novac

Svet u kojem roboti investiraju vaš teško zarađen novac

Berzanski podijumi u Njujorku i Londonu danas postoje samo radi dekoracije. Stvarnu trgovinu obavljaju roboti. 

Oko tri četvrtine trgovine na dve najveće američke berze – Njujorškoj i Nasdaq – obavljaju algoritmi, kompjuterski programi koji prate kompleksne nizove pravila.

Mali investitori mogu da koriste moćne alate i balansiraju svoj investicioni portfolio, po mnogo manjem trošku nego uz pomoć brokera ili investicionih fondova. Ako ne vole da se time bave sami, mogu da kontaktiraju mnoštvo savetničkih ili posredničkih kompanija koje takođe imaju pristup ovakvim alatima.

Dozvolili smo da kompjuteri upravljaju trilionima dolara. To ima svoje prednosti, ali i nedostatke.

Zarada od milisekunde

Kompjuteri svakako imaju svoju prednost. Oni mogu više puta da trguju u deliću sekunde, koristeći minijaturnu promenu u ceni akcije ili indeksa kako bi ostvarili profit.

Foto: investment research dynamics

Foto: investment research dynamics

U svetu finansijskog trgovanja informacija je najmoćniji resurs. U ovom slučaju, veći profit će ubirati oni koji što ranije dođu do njih.

Fleš trgovanje koristi veoma sofisticiranu i brzu kompjutersku tehnologiju koja omogućava trejderima da vide narudžbine drugih učesnika na tržištu delić sekunde pre ostalih. Ovo daje fleš trgovcima prednost nad drugim igračima.

Kompanija Tradeworx koristi mrežu mikrotalasnih prenosnika, koje povezuju tornjevi na svakih 50 km. Ova mreža prenosi finansijske informacije od Čikaga, gde se trguje fjučersima, do Njujorške berze za 2,3 milisekunde ranije nego putem postojećih optičkih kablova.

Ova minijaturna ušteda u vremenu je dovoljna da trgovci ostvare prednost u hiperbrzom svetu “fleš trgovanja”.

Proces učenja

Kompjuterski algoritmi postaju sve pametniji. Uz korišćenje veštačke inteligencije, sada mogu da pretražuju vesti, istraživanja i društvene mreže. Potencijalni izvori znanja su sada stotine nizova podataka.

Ovi roboti ne razumeju strah ili paniku, ali umeju da lociraju signal ‘kupi’ ili ’prodaj’ koji je ljudskom oku nevidljiv.

Šta može da pođe po zlu?

‘Fleš krahovi’ mogu da postanu mnogo učestaliji u periodu kada se sve više oslanjamo na kompjuterske algoritme.

Foto: babypips.com

Foto: babypips.com

6. maja 2010. na američkoj berzi se dogodio ‘fleš krah’. Regulatori su zato okrivili često korišćenje algoritamskog trgovanja. U krahu, koji je trajao 36 minuta, američke akcije doživele su drugi najveći jednodnevni pad u istoriji. Vlasti su okrivile 36-godišnjaka iz Londona, koji je koristio komercijalni softver za trgovanje iz kuće svojih roditelja.

Od tada postoji bojazan da će ovakvi krahovi postati sve učestaliji u svetu trgovanja gde dominiraju roboti.

Izvor: Gdeinvestirati.com
Previous Kako je Central park multiplikovao cene nekretnina u Njujorku
Next Kakva sudbina čeka Petrohemiju?

You might also like

Da li je cena brent sirove nafte u preuranjenom skoku?

Tržište nafte pogađaju neke slabosti iz prošlosti, ističe u svojoj analizi direktor sektora strategije trgovine berzanskim robama u Saxo Banci Ole Hansen i pita se da li je do toga

Tema dana 0 Comments

Brexit: Švajcarski franak najbezbednija luka za devize

Ako se građani Velike Britanmije na predstojećem referendumu odluče za izlazak iz Evropske unije, švajcarski franak bi mogao biti najbezbednije valutno utočište, smatraju analitičari.

Dinar stagnira prema evru, ojačao u odnosu na dolar

Zvanični srednji kurs danas iznosi 123,4465 dinara za jedan evro, što predstavlja neznatnu promenu dinara prema zajedničkoj evropskoj valuti u odnosu na trgovanje u sredu.

1 Comment

Leave a Reply