Tri problema PKB-a: Ko će čekati da cena padne?

Tri problema PKB-a: Ko će čekati da cena padne?

Neuspela prodaja Poljoprivredne korporacije Beograd u prvi plan ističe tri bitne stvari – problem vlasništva nad oko 18 hiljada hektara zemlje, naplatu potraživanja od 70 miliona evra i izostanak ponude konzorcijuma MK Groupe i Matijevića.

Da li će se beogradski kombinat prodati u bescenje samo da bi se isplatili poverioci ili će vlada i resorno ministarstvo koristiti drugi model za ovo preduzeće?

Odluku o daljoj sudbini PKB-a doneće u narednom periodu Ministarstvo privrede i grad Beograd.

Rešenje za PKB mora se doneti do kraja maja 2016., kada ističe zaštita od prinudne naplate potraživanja, koja u ovom trenutku iznose između 60 i 70 miliona evra.

Postoji mogućnost objave novog javnog poziva “pod relaksiranijim uslovima”, navode u Ministarstvu privrede. Najniža cena po kojoj je moguće privatizovati ovo preduzeće je trećina cene, što po sadašnjim procenama iznosi oko 90 miliona evra. Taman toliko da se podmire poverioci i stakeholderima kupi po sladoled.

U skladu sa Zakonom o privatizaciji, PKB će obaviti još jednu procenu vrednosti kapitala i imovine, a u resornom ministarstvu najavljuju i mogućnost reorganizacije.

Na prodaju je bilo ponuđeno 17.677 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, gradjevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, udeli PKB-a u nekoliko preduzeća, kao i Veterinarska stanica PKB. Međutim, prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, PKB je bio samo korisnik zemljišta koje mu je grad Beograd dao na korišćenje. Možda je nemogućnost otuđenja zemljišta ohladila potencijalne kupce.

Procenjena vrednost PKB-a

Procenjena vrednost promenljive imovine PKB-a na kraju 2014. godine iznosila je 39,6 miliona evra, a stalne imovine 303,9 miliona evra. Promenljiva imovina obuhvata celokupno stado, zalihe, zasađene useve na zemljištu i njena tržišna vrednost je trebalo da bude utvrđena u roku od 30 dana od proglašenja kupca. PKB obrađuje oko 21.000 hektara zemlje i polovina tih površina uglavnom služi za proizvodnju stočne hrane.

Matijević: Kupujem PKB “samo ako cena padne”

Još aprila prošle godine su MK Group i Mesna industrija Matijević najavili formiranje konzorcijuma sa ciljem kupovine PKB-a.

Foto: Petar Matijević

Foto: Petar Matijević

Nakon što se konzorcijum nije javio na poslednjem konkursu za kupovinu PKB-a, u izjavi za novine ‘Blic’ Petar Matijević je rekao da postoji rizik ulaganja u ovu oblast zbog “drastičnog pada cena poljoprivrednih proizvoda prošle godine”. Očito je neki drugi razlog posredi, s obzirom da je Matijević krajem prošle godine kupio dve poljoprivredne zadruge u Hrvatskoj koje poseduju 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Što se tiče PKB-a, Matijević za isti list kaže da će ga kupiti “samo ako cena padne i bude prihvatljiva”.

Šta će biti sa PKB-om?

Mogući scenariji za beogradski kombinat:

  • novi poziv za investitore po nižoj ceni
  • pronalaženje strateškog partnera i/ili reorganizacija
  • prodaja delova kombinata

Iz Nezavisnog sindikata PKB kažu da ovo preduzeće ima održiv model poslovanja sa profitom.  Oni kažu da bi država trebalo da ih pusti da kao državno preduzeće posluju po tržišnim principima, uz racionalizaciju broja zaposlenih.

Da li će donosioci odluka dopustiti da PKB-u “padne cena” ili će se rešiti na neki stručniji potez, vreme će pokazati.

Izvor: Gdeinvestirati.com
Previous Vojvođanska banka preuzima EFG banku
Next Mitros počinje sa radom od aprila

You might also like

Banke i finansije 0 Comments

Skok kamata vuče profit bankarskog diva JP Morgan Chase

Profit američke banke “JP Morgan Chase” je porastao u drugom tromesečju za 13 odsto na godišnjem nivou.

Kompanije 0 Comments

Julie Bishop: Rio Tinto ima ozbiljan posao u Srbiji

Rudarski biznis nije samo eksploatacija ruda, već i odgovorno ponašanje prema ljudskim životima, zaključili su Aleksandar Antić i Julie Bishop.

Kompanije 0 Comments

Crna Gora: U blokadi više od 16.000 preduzeća

U Crnoj Gori je, prema podacima Centralne banke, na kraju septembra bilo blokirano 16.070 preduzeća i preduzetnika, što je za 1,61 odsto više nego u avgustu.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply