Refinansiranje javnog duga: Zašto bi se poverilac odrekao svoje zarade?

Refinansiranje javnog duga: Zašto bi se poverilac odrekao svoje zarade?

ECB-ovo obaranje cene novca u evrozoni podgrejalo je ideju o zameni skupih zajmova jeftinim. Profesor Milojko Arsić objašnjava zašto naši skupi zajmovi nisu odavno zamenjeni.

Dve trećine javnog duga Srbije je u stranoj valuti. 40 odsto čini evro dug, 33 dolarski, oko 22 odsto je dinarski, a ostatak druge valute poput švajcarca i specijalna prava vučenja četiri odsto.

Šta je mana dobre i korisne zamisli da se deo javnog duga refinansira?

Činjenica da poverilac neće da pristane da mu se plati manja kamata. To bi isto bilo kao kada bi štediši, koji je oročio pare na višegodišnji rok, s kamatom od, na primer, četiri odsto, banka predložila da to razoroči kako bi mu onda plaćala tri ili čak dva odsto kamate. Ili kao kada bi neko ko uveliko otplaćuje kredit banci od nje tražio da joj ubuduće, zbog promenjenih okolnosti, plaća manju cenu pozajmljenog novca.

Arsić: To nije izvodljivo

Milojko Arsić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu, kaže da je iz same činjenice da skupi zajmovi još nisu zamenjeni, iako se to godinama najavljuje, jasno da to nije izvodljivo.

Foto: yt

Foto: yt

“Prepakivanje duga je moguće samo ukoliko je ugovornom odredbom u ugovoru izričito predviđeno. Takav ugovor je vrlo redak. Sem toga, na prevremeno vraćanje duga plaćaju se penali. U slučaju državnih dužničkih papira, na primer, prevremena otplata nije moguća.”

Profesor Arsić objašnjava da je ovakvo “prepakivanje” duga eventualno moguće u slučaju kada državi preti bankrot kao što je to bio slučaj sa Grčkom kada su se svi poverioci saglasili i Grčka je zamenila skupe zajmove jevtinijim.

“Mi nismo u toj situaciji. Zašto bi se poverilac odrekao svoje zarade?”

Jeftinije zaduživanje, niži prinosi 

U Hypo Alpe Adria banci kažu da je u protekle gotovo četiri godine već došlo do postepenog smanjenja prosečne cene zaduživanja, pa je veliki deo novog srpskog javnog duga već emitovan po ovim znatno sniženim prinosima.

Prinosi na srpske dinarske trezorske zapise (ročnost jedne godine) su pali sa oko 14,6 odsto u septembru 2012. na svega 4,1 odsto početkom ove godine. Sličan trend je i na prinose na dolarske obveznice emitovane u inostranstvu (ročnost deset godina), koje su u isto vreme snižene sa oko 7,2 na 4,7 odsto.

Izvor: Politika.rs
Previous Koliko Fiat realno doprinosi srpskom izvozu?
Next Sa 5 videa na Youtube-u dobija 70.000 evra mesečno

You might also like

Najvažnije vesti

Globalni dug dostigao 215.000 milijardi dolara u 2016. godini

Istraživanje Instituta za međunarodne finansije (IIF) pokazuje da je globalni dug u prošloj godini bio više nego tri puta veći od svetskog BDP-a i iznosio je ukupno 215.000 milijardi dolara.

Najvažnije vesti

Srbija prva u svetu po grinfild direktnim stranim investicijama

Srbija je prva u svetu po indeksu performansi grinfild direktnih stranih investicija jer su regulatorna reforma, niska cena rada i pristup tržištu EU nadvladali inače razočaravajuće ekonomske performanse zemlje, objavio

Makroekonomija

Nemačka: Pad industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinskog suficita

Industrijska proizvodnja i spoljnotrgovinski suficit Nemačke u martu su blago opali, mada je ukupno gledano najveća evropska ekonomija imala snažan prvi kvartal.