Prokopijević: Zašto bismo plaćali nekoga da radi ako ne zna da radi?

Prokopijević: Zašto bismo plaćali nekoga da radi ako ne zna da radi?

O zdravoj konkurenciji i lošem uticaju državnog finansiranja dela privrede piše u komentaru za Politiku profesor ekonomije Miroslav Prokopijević.

Oko poželjnosti konkurencije nema dileme. Sa većom konkurencijom se osetno povećava kvalitet, a cene padaju, dok potrošači uživaju slobodu izbora.

Problem sa konkurencijom nastaje kada se otvore granice

“Ko nema dovoljno konkurencije u zemlji, a to više može biti slučaj malih zemalja, neka otvori granice, pa će je dobiti spolja.”

Prokopijević objašnjava da otvaranjem granica nastaje problem, jer na taj način dobar deo naše privrede propada jer je “nekonkurentan, loš i može da radi samo uz visoke zaštitne carine i pomoć države”.

Ovakav sistem može da radi samo ako potrošače nateramo da putem carine i poreza plaćaju mnogo više cene za loše domaće proizvode u odnosu na uvozne, kao što je bilo u prošlosti. Drugi način je da poreske obveznike dodatno oporezujemo, da bismo imali sredstva za državnu pomoć privredi.

Da taj model valja svi bi ga koristili. A ne koriste ga, jer ogroman deo svetske privrede radi bez državne zaštite i pomoći, ako se izuzme neka niska carina, obično od tri do šest odsto, kaže Prokopijević.

Zašto je naša privreda nekonkurentna?

Pojedinac u firmi ne bi imao motiv da ozbiljno radi i inovira proizvodni proces.

On dodaje da je dobar deo srpske privrede loš i nekonkurentan jer smo razvijali socijalizam i negovali model zatvorene privrede.

Dok smo negovali socijalizam i model zatvorene trgovačke države, drugi u svetu su pravili proizvode. Zato, objašnjava on, sada s njima u trci slabo izlazimo na kraj, sem retkih industrija softvera, na primer. I nikada nećemo naučiti da trčimo, ako se ne budemo otvarali konkurenciji.

Profesor Prokopijević kaže da Srbija pomaže svoju privredu mnogo više nego mnoge druge zemlje.

Foto: proizvodnja

Foto: proizvodnja

“Zemlje EU 28 u proseku odvajaju pola procenta njihovih BDP-a za državnu pomoć privredi, i oko 0,4 odsto poljoprivredi, a Srbija oko tri odsto privredi i skoro jedan procenat poljoprivredi, dakle šest, odnosno dva puta više od njih.”

On dodaje da bi stanje u privredi bilo još lošije ako bi primala više pomoći.

“Pojedinac u firmi ne bi imao motiv da ozbiljno radi i inovira proizvodni proces ako će pored toga što uzme na tržištu dobiti i obilnu pomoć države. Ta tri procenta su novac svih nas i pitam se što bismo plaćali nekoga da radi ko ne zna da radi. I kome će trebati sve veća pomoć i zaštita da bi opstao?”

Izvor: Politika.rs
Previous Sirijska opozicija "nije protiv" direktnih pregovora sa vladom u Damasku
Next Paul Conibear: Rudnik bakra u Timoku za par godina

You might also like

Nekretnine 0 Comments

Kvadrat oduzetog zemljišta za železničku obilaznicu oko Niša po ceni od 300 do 5.000 dinara

Eksproprijacija zemljišta na trasi na kojoj će biti železnička obilaznica oko Niša započeće na jesen, a vlasnici zemljišta za kvadrat oduzetog zemljišta dobiće izmedju 300 i 5.000 dinara po kvadratu,

Najvažnije vesti 0 Comments

Milojko Arsić: Srbiji je neophodan novi aranžman sa MMF-om

Srbiji je neophodan novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) na kosultativnoj bazi, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Beogradska berza: Pad Belexa u junu, promet iznad proseka

Jun je doneo pad domaćeg tržišta akcija za 2%, mereno indeksom Belex15, dok je ukupan promet bio iznad proseka u tekućoj godini, pre svega zahvaljujući državnim obveznicama.

3 Comments

  1. nenad
    March 16, 14:58 Reply
    Pa niste Vi dzba profesor, Bravo
  2. Ja
    March 16, 22:03 Reply
    Od koga ste vi plaćeni pa da ovako pišete i koji ste fakultet završili. Taj njihov BDP dnevni je veći nego naš godišnjji pa ajmo to prikazati kroz cifre koliko je to u eurićima. Drugo oni nisu imali sankcije i plaćali skupocen repromaterijal, nemaju ni blizu toliko nameta koliko imamo mi. Navešću samo jedan u mnoštvu primera kad se već hvatate poljoprivrede oni pored toga što im njihove države koje su neuporedivo jače od naše i imaju vlast koja brine o sopstvenoj proizvodnji za razliku od naše pa uslovljava države poput ove naše, vrši pritisak preko uslova za ulazak i da ne nabrajam dalje a mogu do sutra da nabrajam imaju samo nekih TRIČAVIH 400 EURA SUBVENCIJE PO HEKTARU , MA ŠTA JE TO NASPRAM NAŠIH 4000 ALI DINARA. Da nespominjemo fondove EU pa povoljne kredite pa čak i beskamatne za poljoprivredu i td. Ko više dozvoljava ovakvim šarlatanima da se pojavljuju i ko njih više sluša i koga oni zamajavaju?
  3. jozo bubnjar
    July 17, 14:07 Reply
    pa da ovaj sarlatan ume ista u zivotu raditi ne bi bio "profesor" "ekonomije" ej, ekonomija - prodavanje magle i lupetanja ovakvih dokonih nesposobnih besposlicara... a kada im drzava malo zavrna na plati (koje su 1000eura+, a za sta pitam li se), onda strajkovi uz pitanja "a ko ce vam obrazovati decu"... pa upravo ih vi neobrazujete, jer nemate pojma o zivotu, zivite u vasem "zacaranom bajnom i sjajnom svetu"... a, ustvari, nesposobnjakovici i "vampiri" koji, pored politicara, cede ovu zemlju do iznemoglosti... pa vase tzv. "strucno obrazovanje" nije nula, nego je prazan skup (sto bi u informatici rekli null, a ne zero ili empty)... a i to sto "iskolujete" je za nedaj ti boze, a jos gore sto ubedljivo najnesposobniji i najneobrazovaniji (strucnost je nesto imaginarno isto kao i ekonomija) ostaju (veze, vezice, tetkice, stricevi, ...) da "obrazuju" nove narastaje... ovakve, ja licno, smatram virusima i parazitima... a za svaki virus postoji i lek. Treba ovim "strucnjacima" opet jedan Tito... da ih malo posalje na dugorocniji izlet na selo, njive... motiku u ruke pa da se opamete.

Leave a Reply