Zašto je u Srbiji sve više nezavršenih objekata?

Zašto je u Srbiji sve više nezavršenih objekata?

Zakon o planiranju i izgradnji precizirao je još pre sedam godina da svi investitori moraju u roku od pet godina – od dana izdavanja građevinske dozvole – da pribave i upotrebnu dozvolu.

Međutim, širom zemlje sve je više nedovršenih objekata, najviše u Beogradu. Obaveza evidentiranja takvih objekata nije određena zakonom.

Na izuzetnim lokacijama u prestonici, na svakom koraku, poluzavršeni objekti u koje su uloženi milioni evra. Godinama se ne privode nameni, a građevinske dozvole davno su im istekle.

“Kod izdavanja urbanističkih uslova, posebno za udarne gradske lokacije, trebalo bi da se definišu kriterijumi koji će možda da prinude investitore da brže i kvalitetnije završavaju započete investicije”, kaže Vladimir Milovanović, generalni direktor “Energoprojekta”.

Dok graditelj ne dobije upotrebnu dozvolu objekat se vodi da je u izgradnji, pa je za nadležne – pravno nepostojeći.

“Služba koja je izdala građevinsku dozvolu ima obavezu da poništi rešenje za koje je protekao taj rok od pet godina. Ni po jednom važećem zakonu ne postoji obaveza evidentiranja takvih objekata već se prepušta da građevinski inspektor u okviru svojih ovlašćenja utvrdi i pokrene postupak za poništaj izdate građevinske dozvole”, kaže Aleksandra Damnjanović, državni sekretar Ministarstva građevnarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Gradska vlast trebalo bi da proverava ko od vlasnika nedovršenih objekata nije platio doprinos za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.

Gradski menadžer Goran Vesić kaže da u Beogradu ima oko 250 hiljada metara poslovnog prostora na lokacijama koje su dobili pojedini investitori a nisu ih priveli nameni za desetak godina.

“Rešenje je da plaćaju mnogo viši porez nego ostali, što treba da bude neka vrsta pritiska na njih ili da prodaju te objekte nekome ko želi da gradi ili da ih završi, jer nedopustivo je da takvi objekti stoje nezavršeni”, kaže Vesić.

Primera prekoračenja rokova gradnje u prestonici je mnogo – poput poslovnih objekata u blizini Predsedništva i Skupštine Srbije. Kako RTS saznaje, za njih su zainteresovani investicioni fondovi iz Afrike koji su nedavno postali i vlasnici dva tržna centra u prestonici, Delta sitija i Ušća.

“Postoji dosta nezavršenih poslovnih centara kao što su pametna zgrada Tri lista duvana i mi smatramo da je to sledeći korak da će investitori pomoći našim lokalnim izvođačima da naprave i završe te objekte”, kaže Uroš Grujić iz Američke kompanije za kapitalne investicije JLL.

Stručnjaci za ulaganja u nekretnine kažu da se mora stvoriti zakonski osnov kako bi se investitor naterao da završi započeti objekat. Red u građevinarstvu uveli su Češka, Poljska i Rumunija, u kojima više ne postoji problem višegodišnjih nezavršenih objekta. To se postiglo strogim kaznama, koje su iz godine u godinu bile sve veće.

Izvor:RTS
Previous Sarajevska berza uvela islamski indeks
Next 3 saveta za pokretanje uspešnog biznisa

You might also like

Kompanije 0 Comments

SAD stavio sajt Alibaba na crnu listu zbog falsifikata

Sjedinjene Američke Države vratile su veb sajt kineskog giganta za elektronsku trgovinu Alibaba na “crnu listu” platformi ozloglašenih po prodaji falsifikovane robe i kršenju prava intelektualne svojine.

Najvažnije vesti 0 Comments

Ministarstvo finansija: Suficit u budžetu u prvom tromesečju sedam milijardi dinara

Ministarstvo finansija Srbije saopštilo je danas da je prema preliminarnim rezultatima suficit u budžetu u prvom tromesečju sedam milijardi dinara.

Najvažnije vesti 0 Comments

Moody’s: Budžetski deficit Srbije u tekućoj godini 2,3 odsto

Deficit budžeta opšte države zadržaće se na 2,3% u 2016. godini, usled poboljšane naplate poreza i reformi u javnom sektoru, saopštila je bonitetna kuća Moody’s Investors Service u analizi javnih

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply