Zašto je u Srbiji sve više nezavršenih objekata?

Zašto je u Srbiji sve više nezavršenih objekata?

Zakon o planiranju i izgradnji precizirao je još pre sedam godina da svi investitori moraju u roku od pet godina – od dana izdavanja građevinske dozvole – da pribave i upotrebnu dozvolu.

Međutim, širom zemlje sve je više nedovršenih objekata, najviše u Beogradu. Obaveza evidentiranja takvih objekata nije određena zakonom.

Na izuzetnim lokacijama u prestonici, na svakom koraku, poluzavršeni objekti u koje su uloženi milioni evra. Godinama se ne privode nameni, a građevinske dozvole davno su im istekle.

“Kod izdavanja urbanističkih uslova, posebno za udarne gradske lokacije, trebalo bi da se definišu kriterijumi koji će možda da prinude investitore da brže i kvalitetnije završavaju započete investicije”, kaže Vladimir Milovanović, generalni direktor “Energoprojekta”.

Dok graditelj ne dobije upotrebnu dozvolu objekat se vodi da je u izgradnji, pa je za nadležne – pravno nepostojeći.

“Služba koja je izdala građevinsku dozvolu ima obavezu da poništi rešenje za koje je protekao taj rok od pet godina. Ni po jednom važećem zakonu ne postoji obaveza evidentiranja takvih objekata već se prepušta da građevinski inspektor u okviru svojih ovlašćenja utvrdi i pokrene postupak za poništaj izdate građevinske dozvole”, kaže Aleksandra Damnjanović, državni sekretar Ministarstva građevnarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Gradska vlast trebalo bi da proverava ko od vlasnika nedovršenih objekata nije platio doprinos za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.

Gradski menadžer Goran Vesić kaže da u Beogradu ima oko 250 hiljada metara poslovnog prostora na lokacijama koje su dobili pojedini investitori a nisu ih priveli nameni za desetak godina.

“Rešenje je da plaćaju mnogo viši porez nego ostali, što treba da bude neka vrsta pritiska na njih ili da prodaju te objekte nekome ko želi da gradi ili da ih završi, jer nedopustivo je da takvi objekti stoje nezavršeni”, kaže Vesić.

Primera prekoračenja rokova gradnje u prestonici je mnogo – poput poslovnih objekata u blizini Predsedništva i Skupštine Srbije. Kako RTS saznaje, za njih su zainteresovani investicioni fondovi iz Afrike koji su nedavno postali i vlasnici dva tržna centra u prestonici, Delta sitija i Ušća.

“Postoji dosta nezavršenih poslovnih centara kao što su pametna zgrada Tri lista duvana i mi smatramo da je to sledeći korak da će investitori pomoći našim lokalnim izvođačima da naprave i završe te objekte”, kaže Uroš Grujić iz Američke kompanije za kapitalne investicije JLL.

Stručnjaci za ulaganja u nekretnine kažu da se mora stvoriti zakonski osnov kako bi se investitor naterao da završi započeti objekat. Red u građevinarstvu uveli su Češka, Poljska i Rumunija, u kojima više ne postoji problem višegodišnjih nezavršenih objekta. To se postiglo strogim kaznama, koje su iz godine u godinu bile sve veće.

Izvor:RTS
Previous Sarajevska berza uvela islamski indeks
Next 3 saveta za pokretanje uspešnog biznisa

You might also like

Kompanije 0 Comments

Za direktore 19 javnih preduzeća javilo se 177 kandidata

Na 19 okončanih javnih poziva za izbor direktora javnih preduzeća javilo se ukupno 177 kandidata, pišu “Novosti”, navodeći da je najviše zainteresovanih za Pošte Srbije.

Energetika i naftna industrija 0 Comments

Putin pozvao velike proizvođače nafte da zamrznu nivo proizvodnje

Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je velike proizvođače nafte, da na sastanku krajem ovog meseca, dogovore zamrzavanje nivoa proizvodnje, rekavši da bi to bila “ispravna odluka za svetsku ekonomiju”.

Najvažnije vesti 0 Comments

Produktna berza: Cena soje porasla, pšenica u padu

Ukupni promet robe na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove je nedelje iznosio 1.120 tone robe, što je oko 4 odsto veći promet nego prethodne nedelje, pri čemu su najveće

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply