CoCo hartije: Koliko rizika nosi prinos od 7 posto?

CoCo hartije: Koliko rizika nosi prinos od 7 posto?

Evropski regulatori kreirali su novu vrstu hartije nakon finansijske krize 2008. godine, koja bi trebala da zaštiti poreske obveznike i prebaci rizik bankarskog bankrota na investitore željne zarade.

Šta su CoCo?

Na najjednostavnijem nivou, kompanija ima vlasnike, i pozajmljuje novac od kreditora koji očekuju da im taj novac bude vraćen. Ako biznis zapadne u nevolje, vlasnici gube svoj udeo, a dug postaje kapital. U procesu koji bi se mogao nazvati restruktuiranje, kreditori postaju vlasnici.

Foto: Gdeinvestirati.com

Foto: Gdeinvestirati.com

Kada banka zapadne u takvu situaciju, ona nema vremena za pregovore. Upravo zato su i osmišljene coco hartije od vrednosti. One oponašaju taj proces i automatski se transformišu iz duga u kapital kada su ispunjeni određeni uslovi.

Zavisne konvertibilne hartije – CoCo (contingent convertible bond) su vrsta kapitalnih instrumenata sa fiksnim prihodom koje se u određenim slučajevima konvertuju u kapital. Njihovo puno ime je tier one contingent convertible bonds, a poznate su i kao tier 1 capital (AT1 bonds).

CoCo obveznice najrizičniji oblik bankarskog duga

Nastale su nakon finansijske krize 2008., u trenutku kada su vlade bile primorane da spašavaju banke. Dizajnirane su da pomognu ponovnoj izgradnji onog kapitala banaka koji one drže zbog zahteva regulatora u slučaju gubitka. Coco hartije plaćaju fiksnu kamatu, ali se konvertuju u kapital ili se mogu otpisati u slučaju kada je banka ostvarila gubitak ispod određenog praga.

One takođe dozvoljavaju izdavaču da preskoči isplatu kamata.

CoCo su najrizičniji oblik duga koji izdaju banke. Taj rizik se kompenzuje visokom kamatom – između 6 i 7 posto u poređenju sa konzervativnijim bankarskim dugovima koji donose manje od 1 posto prinosa.

Nakon samo par godina postojanja, CoCo hartije su postale važan izvor bankarskog finansiranja. Danas vrede oko 95 milijardi evra. Evropske banke su u 2015. izdale oko 40 milijardi evra ovih hartija.

Zašto su CoCo popularne među investitorima?

Trenutno su investitori zabrinuti oko grupe evropskih banaka, uključujući Deutsche Bank, Santander i UniCredit, zbog nesigurnosti kako će njihove CoCo obveznice biti tretirane u budućnosti.

Niko ne zna da li će ove banke preskočiti isplatu kamata.

Investitori gladni prinosa uložili su u ove hartije oko 100 milijardi evra. Iako nijedna banka do sada nije bankrotirala, investitori počinju da se brinu jer je prinos naglo opao.

Ukoliko banke počnu da otkazuju isplatu kamata na ove hartije, to bi poslalo ozbiljan signal o zdravlju bankarskog sistema.

CoCo su savršene za prodaju pred oluju – možete da prodate milijarde kada investitori jure profit i ne brinu za rizik. Pošto se u poslednjih nekoliko godina prinos na druge bankarske instrumente bukvalno istopio, mnogi su kupovali ove hartije.

Coco akcijom Deutsche Banke trguje se ispod 70 centi za jedan evro. Cena je uz pad od preko 20 posto od početka godine na istorijskom minimumu (na slici).

Foto: zerohedge.com

Foto: zerohedge.com

Do sada ni jedna banka nije bankrotirala na coco akcijama, a gubici su ograničeni na sekundarna tržišta.

Drugo pitanje je da li kupci CoCo hartija ikada povrate svoje inicijalno ulaganje? Ove hartije nemaju rok trajanja, što znači da neće postati zrele sve dok banka ne izda opcije, što rade uglavnom posle pet godina.

CoCo na testu

Evropske vlade su ohrabrivale banke da izdaju CoCo hartije da bi zaštitile poreske obveznike i štediše i prebacile rizik na one koji su spremni da za taj rizik dobiju odgovarajuću nadoknadu.

Foto: dailymail.co.uk

Foto: dailymail.co.uk

Svaki problem koji nastane u bankarskom sektoru u ovom slučaju odbijaće se o leđa investitora željnih brze zarade.
Ovo tržište je i dalje novo i relativno nepoznato, a eventualni krah CoCo hartija bi mogao da ugrozi druga kreditna tržišta.

Hartije dizajnirane da apsorbuju gubitke i zaštite poreske obveznike od finansiranja bankrota se suočavaju sa prvim testovima u trenutku kada slabe bankarske zarade i rastu strahovi zbog njihove nestabilnosti.

Izvor: Gdeinvestirati.com
Previous John Hardy: Skok u raspoloženju prema riziku je samo "kupovanje vremena"
Next Zlato "izbezumljuje" analitičare

You might also like

Tema dana 0 Comments

Ana Brnabić: Minimalna cena rada biće povećana

U Srbiji će biti povećana minimalna cena rada, a pregovori o tome treba da se završe do 15. septembra, izjavila je predsednik Vlade Srbije Ana Brnabić.

Svetske berze 1Comments

Pad vrednosti većine kriptovaluta

Cena bitcoina pala je juče ispod 6.000 dolara i našla se veoma blizu njegove najniže vrednosti za ovu godinu od 5.785 dolara.

Wall Street: Indeksi gotovo nepromenjeni, Amazon uzdrmao sektor trgovine

Na Wall Streetu su u petak indeksi ostali gotovo nepromenjeni, iako je vest o Amazonovoj kovini trgovinskog lanca Whole Foods uzdrmala trgovački sektor.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply